Kada se brak bliži kraju: Ima li spasa?

Divimo se dugim brakovima, srebrnim i zlatnim svadbama, privrženosti koja traje decenijama... I treba, jer brak i jeste savez dvoje ljudi da odgaje zdravo potomstvo i uz njih prožive svoje zemaljske dane.

Stari brakovi imaju svoje priče. Neki počivaju na iskrenoj ljudskoj ljubavi, dok u mnogima navika i tolerancija srode ljude da ne mogu da zamisle život jedno bez drugog. Trpi se, prelazi preko mana, veličaju vrline, a vezivno tkivo su uspomene, kao poklon zajednički provedenog vremena.

Moderni brakovi, uprkos ljubavi, ne pokazuju želju da traju po svaku cenu. Fitilji su kraći, niko ne želi da se muči ni da trpi, a filozofija takvih zajednica glasi: bolje dobar razvod nego loš brak.

A da bi sve prošlo bezbolnije, treba primetiti prve znakove da u bračnoj zajednici nešto ne štima, da se supružnici polako udaljavaju. Najgore je kad okrećemo glavu pred naizgled nevažnim sitnicama, a onda "iznenada" shvatimo da smo davno ostavljeni, iako i dalje živimo u istoj kući.

Zbog toga obratite pažnju na nekoliko signala koji mirišu na kraj.

Previše vremena s drugima

Čini se normalnim da svako od partnera ima sopstveno društvo. Sve je to u redu, ali ako se vreme s drugima povećava u odnosu na vreme koje možete da provedete zajedno, onda je brak ušao u kolotečinu. Ljudi žude za onim što ne dobijaju ili ne žele da dobiju kod kuće. Čim dom postane manje drago mesto od kafića i kafana, čim u njemu nema slobodnih, već samo obaveznih aktivnosti, to je znak da je mužu i ženi zapravo lepše s drugima. Uvek se nađe neki dobar razlog, slavlje koje se ne može izbeći, a gde bračni drug nije poželjan, izgovora ima napretek, i ako se takve situacije sve češće ponavljaju... upalila se crvena lampica! Treba je primetiti.

Tako blizu, a tako daleko

Mnogi brakovi se gase veoma tiho, neprimetno, jer su supružnici - za razliku od onih koji izbivaju iz kuće - zajedno non-stop. Popodnevne i večernje trenutke provode jedno s drugim, ali ako nema onog starog žara da se diskutuje o provedenom danu ili ljudima, ako svako gleda na svom televizoru ono što voli, bliskosti očigledno više nema. Ljudi sede jedni do drugih gledajući film, a u mislima su miljama daleko, ne komentarišu, ne kritikuju, ne dive se, samo su dva tela koja dele isti prostor. Još ako jedno stalno provodi veče igrajući igrice na kompjuteru, a drugo gleda seriju... Blizina ne znači bliskost, a prisustvo bračnog druga nije garancija da je on i emotivno blizu. Prema tome, ako je zajednički provedeno vreme nekvalitetno, otuđeno, bez emocija - otreznite se.

Kuckanje je možda puckanje

Dok jedan nešto priča i objašnjava, drugi uzima telefon, gleda svoj Fejsbuk, piše poruke i uopšte ne sluša partnera... Loš je to znak ako postane praksa. Ljudi su danas zaista okupirani mobilnim telefonima, pomoću njih se i završavaju poslovi, ali je ružno i uvredljivo da se bez izvinjenja on grabi čim se ukaže slobodnih pet minuta, a na biće pored vas ne obraća pažnja. Čim neko počinje da izbegava važne razgovore kao što su ponašanje dece, finansije u kući ili zdravstveni problemi porodice, taj je otplovio iz bračne luke suštinski iako je tu. Bezobzirnost, nekultura, nepoštovanje zrače jače od mobilnog i zato zamolite partnera da ga odloži dok mu govorite bitne stvari. Ili vi odložite svoj telefon, neće pobeći.

Prevelika ljubaznost ili prevelika nervoza

Ne zna se šta je gore: kada jedan od partnera plane za svaku sitnicu ili kada je veoma kulturan i fin kada je atmosfera usijana. U prvom slučaju znači da ga kod vas sve nervira, a u drugom da mu je svejedno šta se zbiva. Za brak još ima nade ako dođe do razgovora, ako se u sličnim situacijama stvari rasprave, dođe do nekog zaključka, makar i ne bio najsrećniji. Partner može da kaže šta mu smeta, i to je dobro za početak. Ali ako se i najmanja svađa završava da neko ode iz kuće, bez objašnjenja izgovorivši otrcanu frazu da "nema tu šta da se priča", onda i - nema. Ne vredi da zavlačite glavu u pesak, isterajte stvari na čistac.

Gde ti je pogled?

Iako partneri najčešće padaju na ženske obline i muške mišiće, pogled je ono što zavodi. Koliko se puta dogodilo da vas pogled nekog neznanca ili neznanke pomeri? Šta tek reći o pogledu nekoga sa kime živite godinama, možda i decenijama? Navikli ste da se volite gledajući, bez reči. I onda jednoga dana primetite da taj pogled ne gleda u vas, već kroz vas. Nema kontakta očima, izbegava se gledanje u oči. On ne zapaža njenu novu frizuru, novu haljinu, a ona ne vidi da je on neobrijan i svejedno joj je što mu je košulja izgužvana. Dovoljan je samo jedan od ovih nagoveštaja da se brak promenio, da polako propada i da je samo pitanje trenutka kada će i ko da svira kraj.