"DRAGA MAJKO, TVOJA ĆERKA VOLI ŽENE" Strah i strepnja u pismu jedne Beograđanke

Njene reči upućene njenoj majci prenosimo u celosti" 

"Čudan je bio taj početak spoznaje same sebe. 

Bežala sam od istine kao đavo od krsta. 

Niti sam verovala u krst niti u đavola.

Verovala sam da je osmeh prečica do ostvarivanja svojih želja. 

Zašto sam baš birala garderobu koja neosporivo podseca na tatinu? 

Ćale je oduvek imao istančani ukus za jednostavan i dobar komad garderobe. 

Kao i ukus za žene. 

Često se šalio kako imamo istI ukus, kako nam se sviđaju iste glumice i strane pevačice. 

Oboje smo 'sekli vene' na Indiru iz Kolonije. 

Gay ikona. 

Naravno da on to nikada nije znao.

Nelako priznajem da sam uvek imala dobru prođu kod žena.

Sigurno da sam u međuvremenu naučila to i da koristim. 

Na obostrano zadovoljstvo, podrazumeva se.

 ---

'Fuj lezbejke' bio je moj mehanizam protiv onoga sto sam osećala kao neko ko je završavao osnovnu školu.

Kao klinka koja bi se takmičila sa dečacima ko ce više poljubaca da dobije od strane devojčica, plašila sam se istine. Sopstvene istine.

Da se razumemo, oduvek sam volela to sto sam žensko i sigurno sam kao mala verovatno nesvesno kapirala benefit estrogena u venama. 

Prvi dečko, prvi poljubac, nije imalo bas smisla. A možda je tako trebalo, razmišljala sam. 

Onda sledeći, i opet isto. 

Tih godina bila sam bliska sa njom, toliko bliska da nisu mogli odvojeno da nas sretnu. 

"Mini" je bila moj najbolji prijatelj, ortak za svako tinejdžersku kerefeku koju smo mogle da zamislimo. 

Desile smo se jedna drugoj. Uplašeno i usplahireno u isto vreme. 

Mozda previše mlade da shvatimo osećaj koji nam je kidao utrobe. 

Godinu dana kasnije, priznajem sebi. 

Razgovor u ogledalu. Monolog pa dijalog koji je morao da se desi. 

'Fuj pederi' čula sam od mame. 

Priznajem, uplašilo me je jer sam tad već znala šta sam. 

Običan pomalo neobičan devojčurak koji je vec počeo slobodno da voli ženu. 

'Ubila bih se da mi je ćerka lezbejka', jer jedna je majka koja toliko oseća. 

I tada je znala bez i jedne moje reči. 

Pravimo se lude obe, nedovoljno hrabre da iznesemo istinu na sunce. 

Tako je lakše, zar ne?

Prećutna istina i retko postavljena pitanja o ljubavi i emocijama pocinju da me stežu, a navikla sam na konfor. 

Slobodna sam u svom izboru iza koga čvrsto stojim. 

Draga majko tvoja ćerka voli žene. Volim ženu i sve ono sto žena nosi sa sobom. To sve ti znaš. I samo se praviš da ti smeta. 

Ponosna si jer svoju snagu vidiš u meni.

Vidis jednu jaku ženu spremnu na sva nedaća i sra*a koja mogu da je zadese.

Ponosna si jer si me ti tome naučila. 

*Danas, nekoliko godina nakon što je ovo pismo nastalo sve je kako treba. Pričamo o svemu što osećamo, o svemu što nas boli, o svemu što volimo. Pobedile smo tišinu i sada smo mama i ja još bolji prijatelji. 

Mama, hvala ti što razumeš".