„Baka je bila sa Titom u pećini na Visu“: Glumica Danijela Vranješ PRVI PUT O VELIKOJ PORODIČNOJ TAJNI

Zato je mnoge iznenadilo kada je u podkastu Nešto moje prvi put otkrila zanimljive i emotivne detalje iz detinjstva, ali i jednu gotovo neverovatnu porodičnu priču koja se vezuje za njenu baku.

Danijela je ispričala da je detinjstvo često provodila u maloj kući u Inđiji, gde su živeli njeni baka i deka. Kako kaže, upravo je baka bila osoba za koju je bila posebno vezana.

– Imali smo malu kuću u Inđiji gde je živela moja baka. Ona i deka su iz Like kolonizovani u Sombor, a kasnije su došli u Inđiju. Tu su se rodili moj tata i tetke. Baka je bila fantastična žena – uvek sređena, sa lepom frizurom i štiklama. Bila je veoma lepa i posebna osoba – prisetila se glumica.

Njena baka, kako je otkrila, tokom Drugog svetskog rata bila je partizanka, a imala je i vrlo važnu ulogu u jednom istorijskom trenutku.

– Baka je svojevremeno bila sa Titom na Visu, u onoj pećini. Bila je jedna od dve bolničarke koje su bile uz njega – rekla je Danijela, misleći na Josip Broz Tito i period kada je boravio na ostrvu Vis tokom rata.

Ipak, ono što je za glumicu bilo najvažnije nije bio taj istorijski detalj, već način na koji je njena baka gledala na ljude i svet.

Kako je objasnila, baka je tokom rata doživela veliku tragediju, ali nikada nije govorila o tome niti je pokazivala mržnju prema bilo kome.

– Živimo u turbulentnim vremenima kada se ljudi dele po veri i naciji. Moja baka je doživela ogromnu tragediju u ratu, ali mi nikada o tome nije pričala. Nikada nije delila ljude na Srbe, Hrvate ili bilo koga drugog. Govorila je samo da postoje dobri i loši ljudi – ispričala je glumica.

Dodala je i da njena baka nikada nije želela ni da govori o susretu sa Titom, iako ju je ona kao dete često zapitkivala o tome.

– Kada sam je molila da mi priča o Titu, nikada nije htela. Uvek je govorila da neke stvari treba prećutati, da se ne širi mržnja i zloba – prisetila se Danijela.

Glumica kaže da je upravo od bake naučila važnu životnu lekciju – da ponekad ćutanje može biti mudrost.

– To je nešto što i ja danas radim. Ako vidim nešto loše, a ne mogu da pomognem, ne širim dalje. Ne donosim zaključke tako lako – rekla je.

Otkrila je i da je odrasla u porodici u kojoj se emocije nisu često pokazivale, zbog čega je gluma postala njen način da se izbori sa svim onim što nosi u sebi.

– Bila sam veoma emotivna, ali sam to često skrivala. Sve što sam potiskivala izlazilo je kroz glumu. Scena je za mene bila mesto gde sam izbacivala sve te čvorove i emocije – priznala je.

Danas, kako kaže, upravo to iskustvo koristi i u radu sa drugim ljudima, kojima pomaže da kroz kreativnost i umetnost pronađu način da izraze ono što nose u sebi.