Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Kako „Vreme“ saznaje, Komisiji su prijavljena samo dva igrana filma. Rok za prijavljivanje je istekao 26. avgusta.

To su „Sedef-magla“ nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića u produkciji Telekom Srbija i filmske kuće „Svemir zeka“, i film „Sunce nikad više“ mladog reditelja Davida Jovanovića koji je nastao u koprodukciji kuće Pointless Films uz podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Bora, Mesne zajednice Veliki Krivelj, CEKOR-a i EU za tebe, a u koprodukciji sa beogradskim Fakultetom dramskih umetnosti.

Članovi Komisije su Aleksandra Kovač, kompozitorka, Vladislava Vojnović, scenaristkinja u svojstvu predsednice Komisije, Predrag Bambić, direktor fotografije, Miroslav Lekić, reditelj, Petar Jakonić, montažer i Stefan Gelineo, reditelj. Producent Zoran Janković koji je bio sedmi član Komisije, odustao je zbog ličnih razloga. Filmski centar Srbije, koji bira Selekcionu komisiju, moraće da mu nađe zamenu, zato što po propozicijama Američke filmske akademije Selektorske komisije imaju sedam članova.

Da li se treba pitati zašto su producenti ovogodišnjih filmova bojkotovali Oskara? Pa – ne, zna se. Pogotovo što sigurno nisu sami procenili da njihovom filmu nije mesto u Holivudu.

Naime, još od 2020. godine kad je izabran film Dara iz Jasenovca Predraga Gage Antonijevića kako bi se, smatrali su oni koji su zapravo odlučivali o ovakvom izboru, svetu predstavila istina o Srbiji a pre svega o ustaškoj Hrvatskoj, producenti najavljuju bojkot. Te godine je bilo nekoliko filmova sa velikim razlozima da predstavljaju srpsku kinematografiju i samu državu, imali su i nagrade na velikim svetskim festivalima, ali tadašnjoj Komisiji nije bilo važno da Srbija postigne uspeh u Holivudu, nego da svetu nametne sliku o njoj kao žrtvi.

Producenti i autori žele da se njihovi filmovi vrednuju po umetničkim i profesionalnim kriterijumima, a ne sa politikom i stranačkim ukusom. I zato ih ove godine nema. Kao što ih ove godine nije bilo ni na Festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji, i kao što ih neće biti ni na Nacionalnom festivalu filma i televizije na Zlatiboru.

Uzgred budi rečeno, kad već pominjemo NAFFIT, zašto za Oskara nije konkurisalo sedam filmova koji će učestvovati na ovom prvom Nacionalnom festivalu Zlatiboru? Možda misle da je NAFFIT selekcioni festival, da će pobednički film biti srpski kandidat za Oskara kao što su njegovi organizatori pričali do skora ne bi li mu dali na značaju.

Trend slanja filmova podobnih autora ili filmova koji predstavljaju Srbiju po ukusu vlasti, počeo je 2019. godine kad je kandidovan Kralj Petar Prvi Petra Ristovskog u produkciji „Zilion filma“. Zatim, nakon Dare, poslat je Mrak Dušana Milića, film o životu u enklavi na Kosovu, pa onda istorijski film Što se bore misli moje Milorada Milinkovića, i prošle godine Ruski konzul Miroslava Lekića o sedamdesetim u vreme kosovsko-metohijske krize. U tom periodu, jedino Oaza Ivana Ikića iz 2021. godine, koji je na Venecijanskom filmskom festivalu nagrađen kao najbolji evropski film, ne pripada ovoj grupi.

Aktuelna Selekciona komisija će dva ovogodišnja kandidata odgledati u utorak, prenosi Nova.