Umro svetski poznati baletski koreograf Jurij Grigorovič u 99. godini

Doprinos Jurija Grigoroviča istoriji sovjetskog i ruskog baleta je neprocenjiv. Produkcije klasičnih baleta u njegovoj verziji, uključujući i popularnog "Krcka Oraščića", i dalje se izvode na sceni Boljšoj teatra, gde je koreograf radio dugi niz godina.

Grigorovič je radio originalne koreografije za 10 baleta i skoro sve klasične produkcije iz repertoara Boljšoj teatra, prenosi ruska Gazeta.

Rođen je u Lenjingradu 2. januara 1927. godine, a sa 10 godina, upisao je Lenjingradsku koreografsku školu. Ratne godine, sve do 1944. godine, proveo je u evakuaciji.

Njegov umetnički debi bio je 1942. godine na sceni Molotovljevog (sada Permskog) pozorišta opere i baleta u premijernoj produkciji opere "Gajane" Arama Hačaturijana.

Nakon što je diplomirao na fakultetu 1946. godine, Jurij Grigorovič je nastupao u kordebaletu Lenjingradskog pozorišta opere i baleta Kirov, a ubrzo mu je povereno da igra uloge u "Bahčisarajskoj fontani", "Knezu Igoru" i "Kamenom gostu".

Već u mladosti, Grigorovič je počeo da postavlja svoje prve balete u studiju Lenjingradske palate kulture.

Postavi novu verziju "Uspavane lepotice"

U Operskom i baletskom pozorištu počeo je postavljanjem plesova u operama, ali već 1957. godine održala se njegova prva velika premijera kao koreografa - "Kameni cvet" Sergeja Prokofjeva. Produkcija je bila uspešna, kao i sledeći balet, "Legenda o ljubavi" na muziku Arifa Melikova (1961). Oba baleta su takođe izvedena u Boljšoj teatru.

Godine 1963. pristao je da postavi novu verziju "Uspavane lepotice" Marijusa Petipe u Boljšoj teatru, a 1964. postao je glavni koreograf, a zatim i umetnički direktor baletske trupe i na ovoj poziciji ostao je do 1995. godine.

Posle toga sarađivao je sa Krasnodarskim baletskim pozorištem, postavivši za njega svitu iz Šostakovičevog baleta "Zlatno doba". Sarađivao je i sa stranim pozorištima, čak i tokom sovjetskih godina. Godine 1973, Grigorovič je postavio "Krcko Oraščić" u Bečkoj državnoj operi, 1978. "Romea i Juliju" u Pariskoj operi, a 1989. Glazunovljevu "Rajmondu" u milanskom pozorištu La Skala.

 Godine 2001, Grigorovič se vratio u Boljšoj teatar i od 2008. godine je stalni koreograf baletske trupe.

Dobitnik brojnih ordena i nagrada i član žirija međunarodnih takmičenja, nastavio je da radi do nedavno.

Nadživeo je svoju suprugu, balerinu Nataliju Besmertnovu , koja mu je bila supruga i saputnica, za 17 godina.

Putin uputio saučešće

Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je saučešće osoblju Državnog akademskog Boljšoj teatra i porodici i prijateljima povodom smrti Jurija Grigoroviča.

"Preminuo je izuzetan koreograf, veliki posvećenik i stvaralac, koji je oličavao čitavu epohu u istoriji ruskog i svetskog baleta. Čuvene predstave koje je Jurij Grigorovič postavio u Boljšoj teatru i drugim poznatim scenskim prostorima širom sveta očaravaju publiku smelošću svojih kreativnih ideja i koncepata i s pravom se smatraju standardom najvišeg umeća i besprekornog umetničkog ukusa", naveo je Putin.

On je napomenuo da će svetlo sećanje na Grigoroviča zauvek ostati u srcima njegove porodice i prijatelja, zahvalnih učenika i svih poštovalaca njegovog velikodušnog, jedinstvenog talenta, prenosi Tanjug.