Bila je jedna od NAJLEPŠIH žena u bivšoj Jugi, a onda je sve napustila i otišla u manastir: Sada živi kao pustinjak

Vest da se Edita Majić zamonašila pre 17 godina šokirala je tadašnju javnost, a više od decenije, ona je sestra u manastiru Svetog Josipa u španskom gradu Avili.

Otišla je u svet bosonogih karmelićanki i svoj život posvetila Bogu.

Edita Majić, rođena je u Splitu 1970. godine, a od ranih dana je pokazivala izuzetan talenat za glumu, a njena lepota i harizma nisu prošle neprimećeno.

Krajem 80-ih i početkom 90-ih godina, bila je jedna od najprepoznatljivijih mladih glumica na jugoslovenskoj sceni. Svojom pojavom i talentom za glumu plenila je pažnju javnosti, a kritičari su joj predviđali bogatu i blistavu karijeru.

A onda se na vrhuncu njene karijere dogodila prekretnica. Iznenada, 2004. godine, Edita je napustila svoj dotadašnji život, karijeru i svet slave i povukla se u samostan karmelićanki u Španiji.

Postala je sestra Edita Marija od Križa. Ovaj radikalan potez zatekao je mnoge njene kolege, prijatelje i obožavaoce.

Mnogi su se pitali: kako neko ko je imao sve – lepotu, talenat, slavu – tako olako može da se odrekne svega toga? Ali, Edita je znala odgovor: mir i sreću je pronašla u posvećenju duhovnom životu.

- Taj susret s Bogom dogodio se odjedanput, kao bljesak, neočekivan dar njegove ljubavi koja se uliva u tvoje biće, apsolutno, odjedanput, nezadrživo i do kraja. Odjednom mi je sve postalo jasno. Dobila sam odgovore na sva postavljena pitanja - opisala je 2003. hrvatska glumica svoj preobražaj.

Nije imala grejanje u sobi, ni toplu vodu

Njeno povlačenje iz javnog života bilo je potpuni rez. Izabrala je kontemplativni red karmelićanki, poznat po strogosti i životu u tišini, molitvi i askezi.

Nije imala grejanje u sobi, ni toplu vodu, spavala je u ćelijama na ležajima od slame. U Španiji je pronašla duhovnu porodicu i način života u kojem se osećala ispunjenom.

Edita je u jednom intervjuu objasnila kako je u karmelićanke otišla razočarana površnošću života kakav je živela.

- Koji je razlog zbog kog vredi živeti? Ako je to samo ovo spoljašnje... Ovih nekoliko godinica proživeti što lepše, a potom nestati u ništavilu, s telom prekrivenim crvima u nekom tamo hladnom grobu... onda je bolje uopšte da ne postojimo - rekla je Edita i dodala da je u tom periodu preispitivanja osetila duhovni poziv.