Voja Brajović: Režimu je za opstanak potreban kič i šund, zato se bori protiv kulture

- Zanimljivo je da je ovo rešenje doneto bez definisanih razloga, zbog čega se, inače već toliko siromašnoj kasi za kulturu dodatno oduzima 371.575.000,00 dinara -

Protiv odluke kojom se celokupna kultura još više marginalizuje, ponižava a već ugrožena egzistencija kulturnih radnika sada potpuno dovodi u pitanje, oglasilo se skoro 20 reprezentativnih udruženja u kulturi.

U zajedničkom saopštenju, ističe se da je Ministarstvo kulture ovim činom, u najmanju ruku, iznova pokazalo "nemar prema sopstvenim obavezama utvrđenim Zakonom, a možda čak i na svesno žrtvovanje interesa kulture radi političkih ciljeva, obzirom na to da je učestvovalo u donošenju Rešenja, i da je ono doneto uz njegov blagoslov ili makar prećutno odobravanje".

Šta ovo znači za celokupnu kulturu i kulturnu scenu, posebno onu nezavisnu, za Danas komentarišu članovi i predstavnci reprezentativnih udruženja u kulturi.

– Pitanje je sledeće: da li se vlast bori za kulturu ili protiv kulture, odnosno, očigledno je da i ovim rešenjem kojim dodatno oduzima novac iz inače već toliko bednog budžeta, demonstrira da se bori za nekulturu – kaže za Danas glumac Vojislav Brajović, član Udruženja dramskih umetnika Srbije, nekadašnji dugogodišnji predsednik ovog esnafa, koji je u kratkom periodu bio ministar kulture u vreme predsednika Borisa Tadića.

– Vlast se bori za plasiranje šunda, kiča, jer se tako, nažalost, lakše vlada populizmom i lakše se obmanjuju građani, i onda je sasvim logično da se što više smanje davanje za kulturu, jer joj kultura smeta, doživljava je kao neprijatelja – objašnjava Brajović.

Kako napominje, on sada govori u ime svog esnafa, a gde su u svemu ovome i pesnici, muzičari, "likovnjaci", književni prevodioci, umetnici sa nezavisne kulturne scene i ostali radnici u kulturi.

– Ministarstvo kulture se ne osvrće na to što je Srpska akademija nauka postala Srpska akademija nauka i umetnosti, i što je konačno u svoj resor uvrstila audio-vizelne umetnosti, što bi trebalo da bude nekakav signal vlasti da se poveća pažnja kulturi, i da se stimuliše ono što unapređuje civilizacijski napredak svakog društva. Nije to bilo odavno rečeno u narodu "nemoj ići mimo sveta". A politika ovog režima je da se ide mimo civilizacijskih vrednosti sveta.

Ali, ne treba zaboraviti da je prosveta ta koja najviše doprinosi kulturi ovoga društva, i onda vidimo, bez obzira što sada govorimo o Ministarstvu kulture, da nije bez razloga prosveta sada tako snažno ustala i pridružila se studentskoj pobuni i protestima, ovim našim zadivljujućim devojkama i momcima koji hrabro šetaju uprkos pretnjama, uvredama i nasilju vlasti, i guraju ovu našu zemlju na bolje mesto – ističe Brajović.

Kako podseća, u vreme kada je on bio na čelu ministarstva kulture budžetsko izdvajanje je makar počinjalo jedinicom, iznosilo je 1 odsto, što je takođe malo i ponižavajuće, i bitka je bila da se pređe tih jedan odsto, pa je iznalazil i neke posredne načine da se pomogne kulturi.

– Često se citira Čerčil iz vremena Drugog svetskog rata, koji je na predlog svojih ministara da se zbog ratnih troškova smanji budžet za kulturu, rekao: "Pa zašto se borimo onda, šta to mi branimo?". I te reči jesu istorijske. Za svoje mesto u svetu države se bore kulturom, a kultura nije samo umetnost, kultura je negovanje društva. A ovde mi sami sebe, zbog ovakvih odluka vlasti uništavamo i degradiramo – smatra Voja Brajović.