Plate glumaca kao u radnjama: Pobuna Drame najstarijeg srpskog teatra

Uoči predstave u SNP-u pročitan je proglas članova Drame najstarijeg profesionalnog pozorišta u Srbiji, a na startu su glumci podsetili publiku da su u protekle dve nedelje njihove kolege iz orkestra, hora, baleta i tehnike Srpskog narodnog pozorišta, pa Narodnog pozorišta iz Beograda, Nezavisne scene Srbije i Beogradske filharmonije ukazali javnosti na probleme. Takođe i da su svi oni iskazali svoje nezadovoljstvo uslovima u kojima rade i stvaraju.

- Ubrzo je postalo jasno da su problemi, na koje naše kolege ukazuju, zajednički, odnosno da se sa njima suočava veliki broj umetnika u našoj zemlji, te tako i naš dramski ansambl. Naše kolege su govorile o čitavom nizu poteškoća sa kojima se suočavamo, ali ono što nas sve ujedinjava u istom problemu jeste materijalni položaj zaposlenih – naveli su članovi Drame pred publikom SNP-a.

Pomenuli su i dodatni problem s kojim se suočavaju kao članovi umetničke jedinice Drama najstarijeg profesionalnog teatra u nas:

– Najčešći argument, koji čujemo, jeste da glumci na svojim honorarnim poslovima imaju visoke honorare i zato nemaju prava da se žale na niska primanja u pozorištu. Iz ovoga sledi da, ukoliko mi želimo pristojan život, mesto na kojem ćemo ga pronaći nalazi se izvan našeg pozorišta. Na ovaj način poruka koja se šalje svima nama, ne samo glumcima, već i svima iza scene, te muzičarima, pevačima, igračima, jeste da, ako već želimo više, radimo nešto komercijalno, poželjnije, u duhu vremena u kojem živimo. Za one koji nemaju priliku za honorarne poslove ili ih ne žele, već i dalje posvećeno stvaraju u pozorištu, realnost je rub egzistencije i minimalna primanja – istakli su.
To se naročito odnosi na tehnički sektor, koji je, kako su podsetili, važan činilac svake pozorišne predstave, pa i one SNP-a.

– U najvećoj meri to su specifični pozorišni zanati i zanimanja koje prete da nestanu. Kada je u pitanju umetnički sektor visina primanja jednaka je trgovačkim platama u dobrom delu trgovinskih lanaca. Ovi problemi bi se lakše rešavali kada bi postojao Zakon o pozorištu na koji čekamo samo 30-40 godina i kada bi se na nivou Republike izdvajalo više sredstava za kulturu. Mi stvaramo kao članovi jedne od najvećih i najuglednijih kulturnih institucija u našoj zemlji te ako su trenutno finansijsko stanje i uslovi u kojima stvaramo realna vrednost umetnosti za naše društvo danas, postavlja se pitanje da li je ona našem društvu potrebna. Da li nam je potrebno pozorište, da li su nam potrebni muzeji, koncertne dvorane, da li su nam potrebna umetnička dela – upitali su na kraju članovi umetmičke jedinice Drama Srpskog narodnog pozorišta, dobivši ogroman aplauz podrške iz publike, ali i povike – Bravo!