Emir Kusturica: Živimo u svetu laži, laž je postala istina

U knjizi eseju na skoro 200 strana filmski reditelj piše o, kako navodi, "mangupima" iz Davosa, opasnostima četvrte industrijske revolucije i veštačke inteligencije po Srbiju, o ratu u Ukrajini i transhumanizmu, ruskom vladaru i srpskoj šljivovici, ljudskoj duši u digitalnom kavezu, tajnom planu SAD, Vatikana i Nemačke da rasture Jugoslaviju.

Kusturica je rekao da čovečanstvom danas vlada digitalni svet, ali "da je umetnost toliko velika da je ništa na svetu ne može zameniti".

Prema njegovim rečima, u svetu koji stvara nekoliko porodica kao što su Rotšildi ili Rokfeleri, "dirigentsku palicu drži Klaus Švab sa svojom ekipom iz Davosa“. Dodao je da je u tom svetu sebičnosti i pohlepe neminovno da nestaju duhovnost i umetnost.

– Bioskopska vrata su zatvorena, zavese su navučene, iznenađena i pomalo uplašena mrakom, publika se utišala i sa nadom očekuje da filmska slika pobedi tamu i zaigra na platnu. Mrak je, kao što znamo, najgušći pred svitanje. Ovom rečenicom i završavam svoju novu knjigu – rekao je Emir Kusturica.

- Smatra se da danas postoje neki ljudi koji o nama znaju više od nas samih. Čovečanstvom danas vlada digitalni svet. Ako nema Boga, onda sve je moguće i dozvoljeno. A danas moguće je - sve. I da se deca ubijaju, kao što smo imali kod nas, posebno u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Živimo svi u svetu laži. Danas je laž postala istina - primetio je pisac i reditelj.

Pored autora, o knjizi su govorili profesor dr Milo Lompar i direktor izdanja Branimir Nešić, dok je moderatorka bila književnica Vesna Kapor. Nešić je rekao da autor u novoj knjizi govori i o tome da li je rat u Ukrajini počeo u februaru 2022. godine ili mnogo ranije.

– Autor će takođe da nas zapita da li smo svi zapravo nemi saučesnici tragedija koje su nam se desile 3. i 4. maja u Beogradu i okolini Mladenovca – naveo je Nešić.

Publicista i univerzitetski profesor Milo Lompar ocenio je da se nova knjiga Kusturice može definisati kao kulturološki politički esej, ali je dodao da knjiga poseduje raznorodne strukture pisanog jezgra, te da politički esej nije celokupan sadržaj knjige.

– Kusturica pravi vezu sa svojim filmovima, pruža različite dimenzije. On pripoveda zanimljivo, njemu se dopada put kojim pripovedanje ide i čitaocu daje više raznih ‘rukavaca’. Pisac izražava stav prema svetu, pruža svoja opažanja između njega i čitaoca, ali i sveta. Knjiga je pozornica na kojoj Emir menja svoje teme, ilustruje više ideja, a jedna je o krizi humanizma – rekao je Lompar.

On je dodao da Kusturica neguje "biće hrišćanstva, biće čovečanstva i biće umetnosti".

Kusturica je, pored knjige "Kad mrtve duše marširaju", do sada objavio četiri naslova – roman "Smrt je neprovjerena glasina" (2010), zbirku pripovedaka "Sto jada" (2016), knjigu esej "Šta mi ovo treba" (2018) i roman esej o Nobelovcu Peteru Handkeu "Vidiš li da ne vidim" (2022).