Kako je Đole izbegavao Arenu i još tad pojasnio Beograd u dve, tri reči (VIDEO)

Sa tog koncerta ostala je da se prepričava poruka koju je poslao Beograđanima.

- Najveća prevara je, kad ti neko kaže, "reci dve, tri reči, kao, odradi to". Dve, tri reči, moraju uvek biti jako pametne, mnogo je lakše pričati o nečem' naveliko. Kad bih ja treb'o da kažem dve, tri reči o Beogradu, to bi bilo jako teško. Ja sam iz provincije dečko, mi smo dolazili u Beograd kao na hodočašće.

Znao je Balašević kako da se nosi sa svim kritikama i osporavanjima koje je trpeo godinama, sa svih strana. Kako mu je bilo i kako je sve podnosio samo on zna, a bilo je ružnih reči i posle tog koncerta u Areni, uglavnom od onih koji nisu bili tamo i koji Balaševića ionako nisu razumeli.

- Mladi ste vi, ne sećate se toga, ali što bi rekao Deja Šapurika iz nekih mojih priča iz "Kalendara": Kad smo odlazili u Beograd mi samo što se nismo izuvali na mostu. Svaki dolazak u Beograd je bio maturski, svaki koncert u Domu sindikata, posle u Sava centru, uvek dokazivanje, Beograd je bio glavni grad i bilo je potrebno puno, da vrediš puno, da uradiš puno, da se probiješ od mosta do Makedonske ulice i dalje. Imao sam tu sreću da upoznam, ne, da sretnem i Batu Stojkovića, i Paju Vuisića, da upoznam Čkalju, Duška Radovića, Miru Trailović, Dragana Nikolića...

Svako ko je gledao skoro TV i zadržao malo zdravog razuma imao bi još štošta da doda na tu listu stvari koje nas šokiraju i zgražavaju na dnevnom nivou. Znao je to Balašević...

- Kako da stane tu, u te dve, tri reči koje bih ja mogao da kažem Beogradu. A onda, opet, upalim onaj nesretni televizor, gledam one prenose iz Skupštine, gledam "ajfonke", zmajeve od Šipova, gledam tipove koji bacaju Francuze sa zidina zato što imaju šalove malo drugih boja, seku šape psima, i mislim, možda i može da stane sve u tri reči...
Nije Đole izmislio te vesti i te likove - svi smo ih videli.

- E, moj Beograde... - uzviknuo je Đole.