"Svakodnevno živimo nasilje, ljudi se više ne plaše"

Prema njegovim rečima, po navedenoj definiciji, "mi svakodnevno živimo nasilje".

- U ovakvoj situaciji, ljudi bi mogli da biraju strah. Ali, biraju ljutnju i nezadovoljstvo jer veruju da je to bolji način da se zaštite i eventualno nešto promene, nego strah koji čoveka tera u povlačenje i pasivnost. I, tu dolazimo do korena svega. Ljudi prosto više ne žele da budu uplašeni - za svoju egzistenciju, za svoje dostojanstvo, porodicu, decu, radna mesta … I, nije bitno kako je negde drugde i da li je bolje ili gore. Mi smo odgovorni za naše društvo - ističe Slaven Došlo za Danas.

"Ovo je apel državi da ne želimo da živimo u društvu u kom je najniža ljudska priroda predstavljena kao normalnost"

Glumac kaže da je svestan etiketa koje se lepe za njegovu generaciju, kao i da su tragedije koje su se dogodile 3. i 4. maja posledica kumulativnog nasilja na koje se predugo ćutalo.

- Slušao sam nedavno da smo mi, deca razočaranih roditelja (i slažem se, mi jesmo deca roditelja razočaranih u promene), naučeni da se ne mešaju u stvari dalje od sopstvene egzistencije. Predugo smo bili letargični i pretvarali se da ne vidimo i ne čujemo. Posledice toga su nam konačno postale jasne u svoj svojoj težini posle tragičnih događaja bez presedana početkom maja - kaže Slaven i podseća koliko je ovde negovanje pogrešnog narativa uticalo na komunikaciju.

- Ne smemo zaboraviti da su tu cele generacije koje su odrasle na ovom senzacionalističkom postratnom narativu, i da je to postao model komunikacije. Konstantne podele na koje smo navikli dovele su do prekida dijaloga između ljudi različitih mišljenja. Ovo je pokušaj obnove te komunikacije i apel državi da ne želimo da živimo u društvu u kom je najniža ljudska priroda predstavljena kao normalnost - naglašava Došlo.

On dodaje da su dramski umetnici po prirodi svoje profesije svesni koliko su, i sloboda i empatija važni.

- Na moju radost, većina nas glumaca, čiji je posao da kroz empatiju spoznamo i razumemo različita stanovišta različitih ljudi, ima vrlo jasan stav o beskompromisnosti slobode govora i slobode mišljenja. U društvima koja razmisljaju o neistomisljenicima kao o "drugima", to ume da bude vrlo iritantno. Međutim, niko ne sme da živi u strahu zbog posedovanja ličnog stava, a sam odgovor na takva istupanja potvrđuje da je nasilje definitivno prisutno i da razloga za protest ima - zaključuje Slaven Došlo.