Tri godine bez Vuka Torbice: Njegove reči sve glasnije

Pod naslovom Preko nas trenutno prelazi galopirajući voz, čini se da su reči Igora Vuka Torbice aktuelnije nego ikad.

Haninu objavu prenosimo u celosti.

- Zamislite npr. da vas je neko prisilio da hodate po užarenom podu, vrelom i gorućem, da hodate od tačke A sve do vrlo udaljene tačke B. Vama tabani gore i trpite bolove. Zbog toga vičete i psujete u hodu. Neko vam pak, sa gornje galerije, sasvim miran poručuje da nije lepo vikati i psovati. Zatim vi, postiđeni ovim prekorom, zatvorite usta i patite u sebi jer je eto „tako pristojnije“, i gorite kao časan i pristojan, dostojanstven čovek, zaboravljajući da je pravo pitanje trebalo biti postavljeno na samom početku: Zašto bi bilo ko hodao po užarenom podu??? Kakva je to glupost i kakve veze ima kultura govora i pristojnost sa tim kada vas jednom gurnu da izgorite od bolova. To je ono što mi živimo, vi odete da zatražite svoja prava a neko vam kaže – Kako si to ružno zatražio? Idi i postidi se i vrati se sa lepšom retorikom, ili ne, još bolje, nemoj se ni vraćati. I mi se stvarno okrenemo i odemo, ali ne samo to, nego organizujemo i tribine gde dugo i temeljno raspravljamo gde su nestali naši maniri i lep govor. Glupost je dakle na nama, jer dok vam gori pod nogama ne raspravljate o „oralnoj higijeni“ i ne izvinjavate se zbog iste. Dosta mi je toga da je moja iskrena psovka iznova i iznova veći problem od nečijih nebrojenih pristojno izgovorenih laži! Ima jedna rečenica od američkog pisca Tomasa Pinčona, koju uvek ponavljam jer odražava savršeno naš trenutak, a koja slobodno prevedena glasi ovako: „Ako oni mogu postići od vas da postavljate pogrešna pitanja, za odgovore ne moraju ni da brinu.“ Naša glupost i tapkanje u mestu, trenutno, ne samo da pogoduju, nego i definišu pola snage vladajuće oligarhije.