Sava Šumanović: Genije, ludilo i smrt

Sava Šumanović rođen je u građanskoj porodici 1896. godine u Vinkovcima, ali je još kao dete s roditeljima prešao u Šid.

U Zagrebu, gde živi kod strica, uglednog advokata, 1918. završava Višu školu za umjetnost i obrt, a dve godine kasnije, 1920, s novcem koji dobija za svoje slike i onim od oca putuje u Pariz i postaje najbolji đak čuvenog Andrea Lota.

Tu ostaje godinu dana, a u Grad svetlosti se vraća 1925. Zapaža ga pariska kritika, francuska vlada otkupljuje jedan njegov rad, a 1927. slika "Pijani brod".

Ovo platno danas se ubraja u sam vrh srpske umetnosti 20. veka, ali je u ono vreme bilo dosta kritičara koji su "Pijani brod" loše ocenili. Te ocene bile su okidač za umetnikovu bolest.

Mrzeo kritiku

Iako su mu sve slike osim "Pijanog broda" bile hvaljene i poznate, on se žalio na neuspehe u životu. Od detinjstva je kod njega bila prisutna sklonost ka svadljivosti, potreba da stalno dokazuje pravdu i prvenstvo. Ostalo je zapisano da je nesrećni slikar "svaki lični uspeh smatrao za normalnu stvar, a bilo kakvu neprijatnost koja i nije morala biti u vezi s njegovim slikama za katastrofu".

Pred venčanje raskida vezu s jednom vajarkom, inače lepom i obrazovanom ženom, jer su to tražili njegovi roditelj: bila je Hrvatica, katolikinja i već je imala dete.

Posle toga, roditeljima u pismu obećava da "nikad više neće uraditi ništa što nije po njihovoj volji". Slikar je poludeo.

U njegovim pismima jasno se vidi težak psihički poremećaj. Njegove rečenice duge su i po nekoliko strana, bez ikakvih znakova interpunkcije; na jednom mestu navodi i da je izmislio avion i detaljno opisuje kako mu je taj izum ukraden, zbog čega planira da se osveti...

Majka ga 1929. dovodi iz Pariza i smešta u jednu privatnu kliniku u Beogradu.U bolnici je satima znao da stoji ili kleči bez reči, bez pokreta, bez znaka života. A kad bi mu bilo bolje, šetao je oko bolnice i pravio skice za slike...

Kad mu se stanje popravilo, roditelji su mu obezbedili idealne uslove za rad: najveća soba u kući pretvorena je u atelje, imao je sopstvenog kočijaša, koji ga je, propisno obučenog po najnovijoj modi, vozio kroz Šid, na Frušku goru... u potrazi za inspiracijom.

Tokom tih pet-šest godina provedenih u porodičnom domu naslikao je oko šest stotina slika. Zbog loših kritika "Pijanog broda" bio je ljut na Francuze, pa je prestao da govori francuski, a platna više nije potpisivao kao "S. Choumanovitch", već ćirilicom "Сава Шумановић".

Izložio 400 slika

Beograd je 1939. godine video najveću izložbu slika do tada - Šumanović je izložio četiri stotine slika. Izložbu su s velikim oduševljenjem dočekali publika, kritika, kolekcionari i gotovo celokupna javnost.

Uspeh izložbe doprineo je donekle i poboljšanju slikarevog zdravstvenog stanja. Posle napada Nemačke na Jugoslaviju, Šid i ceo Srem ulaze u sastav NDH, a on prestaje da potpisuje slike jer je ćirilica zabranjena.

Stavlja samo godinu. Izgleda da je zbog majke odbio predlog prijatelja da pređe u Beograd, što ga je koštalo glave. Ustaška patrola upala je u njihovu kuću pre podne 28. avgusta 1942.

Našli su ga za štafelajem. Zamolio je agente da pričekaju dok se okupa. Onda se obukao, majci poljubio ruku i pošao s njima. Dva dana kasnije 121 Šiđanin, među njima i Šumanović, odveden je u Sremsku Mitrovicu i streljan na tamošnjem srpskom pravoslavnom groblju.