Jovo Maksić: "Oluja" nije za crveni tepih već poziv da se ne ponovi

Premijera novog domaćeg filma "Oluja" održana je u Beogradu, a specijalno za Tanjug, glavni glumac te ratne drame Jovo Maksić je ocenio da ovako teško ostvarenje sigurno nije za crvene tepihe i glamurozne prijeme.

- Pozivam sve da pogledaju ovaj film, a najviše se tiče teme tih ljudi koji su izbegli iz te strašne "Oluje", zasnovali su kasnije nove porodice, asimirali se ovde, u Srbiji, ali i dalje ostaje taj žal, neka nostalgija o svemu tome što se dogodilo - rekao je Maksić nakon specijalne novinarske projekcije "Oluje", koja je nedavno upriličena u Beogradu.

Rođen u Bosanskom Grahovu, a odrastao u Kninu, gde je živeo sve do progona Srba iz Hrvatske - operacije "Oluja", Jovo Maksić je i lični pečat uneo u novi filmski projekat.

Nakon tog progona, Maksić je došao pravo u Beograd gde je upisao Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića, i diplomirao je 1998. godine.

Bio je stipendista Narodnog pozorišta "Sterija" iz Vršca, onda dugo zaposlen kao stalni član Malog pozorišta “Duško Radović”, dok je danas u stalnom ansamblu Beogradskog dramskog pozorišta.

Maksić je na spomenutoj projekciji prvi put gledao u celini film "Oluja" prema scenariju i režiji crnogorskog autora Miloša Radunovića, i doživeo je ovu priču veoma emotivno, tako da je postepeno sabirao sve utiske.

- Meni ovaj film nikako nije za crvene tepihe. "Oluja” je jedna vrsta opela svim tim ljudima. Vrlo se čudno osećam, jer film nije kao za sve druge premijere, kada imate neku vrstu radosti. Ovo je kao kada ulazite u hram, izađete iz njega, bez euforije - prvi su utisci Maksića.

- Bukvalno bih posle poklona glumaca i autorske ekipe na kraju premijere samo zagrlio svoju porodicu, i poželeo da lagano krenem kući. Najradije bih da se setimo svih tih ljudi u filmu, sa njima bih seo i popričao. Vrlo mi je specifično i neobično osećanje nakon gledanja filma -rekao je Tanjugu dramski umetnik, nosilac glavne uloge u ratnoj drami "Oluja", nastaloj prema istraživanju i svedočenjima ljudi koji su proterani te 1995. godine.

Jovo Maksić je dakle u stvarnom životu zaista delio sudbinu svih proteranih Srba iz Hrvatske, te samim tim sigurno je bilo teško i gotovo nemoguće da se ovoj roli pristupi kao da igra bilo koji fiktivan lik iz svog većeg opusa.

- Igram lik Ilije, i ne tumačim sebe iz tog perioda, to je sigurno, ali ipak u svakom mom junaku negde ugradim samog sebe. Moram pronaći u svakoj novoj ulozi sve te pojedinosti vezane za svoj karakter. Zato je apsolutno nemoguće distancirati se, ne možete to uraditi, vrlo je sve to čudno, nema tačne definicije - smatra Maksić i dodaje kako najviše voli kada se u kadru "desi" život, ono što se isplanira, može da se izrežira, a ponekad se dogodi i nešto spontano, što mu je najdragocenije.

- Tu sam se možda malo distancirao od sebe, jer sam se udaljio od nečega što smo na snimanju programirali kako ćemo da uradimo. Samo tako mogu reći, jer ovako je veoma teško da se distanciram od bilo čega u ovako teškom filmu - jasan je glavni glumac.

Maksić je godinama već jedan od najtraženijih glumaca u TV serijama i filmovima, gde dobija i velike, glavne uloge (film “Isceljenje”, serija “Kosti”), i epizodne role u raznim žanrovima serijala (“Tajna vinove loze” “Tajkun”, “Pogrešan čovjek”, “Jedini izlaz”, "Grupa”, “Švindleri”, “Crna svadba”, “Lihvar”, “Advokado”, “Klan”, “Drim tim”).