Pola veka od zabrane predstave "Kad su cvetale tikve"

Mihailovića je život baš šibao: do punoletstva je ostao bez oba roditelja, da bi sa dvadeset godina bio uhapšen po prijavi UDBE zbog toga što se pobunio protiv hapšenja dva školska druga koji su pričali vic sa političkom konotacijom.

Osuđen je na golootočko stradalništvo, koje je jedva preživeo, posle čega je završio fakultet-smer za jugoslovensku književnost i srpsko-hrvatski jezik. Međutim, zato što je u svojim delima kritikovao vlast, bio je primoran da radi kao rudar, akviziter, poslovođa putujućeg cirkusa, prepisivač katastarskih knjiga, zbog čega je, priznao je, 17 godina jedva preživljavao.

Njegova knjiga "Kad su cvetale tikve" objavljena 1968. godine, obeležene studentskim protestima u Beogradu, povučena je iz knjižara (isto kao i zbirka Laku noć, Frede), ali je svakako bila najčitanija tih godina u Srbiji i šire. Dok je predstava zabranjena po nalogu Josipa Broza lično zbog svoje kontroverznosti, spominjanja Golog otoka i uopšte kritike komunističke vlasti. Mihailović je "zaradio" status "persona non grata", Miša Janketić, glavni glumac u predstavi je ostao bez ordena koji mu je ranije dodeljen, a reditelj predstave Boro Drašković je dobio otkaz i narednih trideset godina nije radio u pozorištu.

Međutim, zbog značaja njegovih dela i inscenacije ili ekranizacije istih (Frede laku noć, Petrijin venac, Čizmaši, Goli otok, Lov na stenice i dr.) doživeo je rehabilitaciju tokom osamdesetih i devedesetih i društveno i umetničko priznanje. Dopisni je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1981., dok je spomenuti roman Kad su cvetale tikve je obavezna lektira za srpske srednjoškolce. Za Dragoslava Mihailovića mnogi kažu da je srpski Aleksandar Solženjicin, a njegov "Goli otok" porede sa knjigom "Arhipelag Gulag".

Tako je u Beogradu nedavno održana promocija knjige "Politička drama i pozorište u dramama" Dragoslava Mihailovića, autora docentkinje dr Jelene Perić i prof. dr Nenada Perića. Promociju je organizovala Katedra za produkciju umetnosti i medija u atrijumu Fakulteta za diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Pored autorskog tandema, u promociji su učestvovali akademik Dragoslav Mihailović i dr prof. Milovan Zdravković, poznati pozorišni producent i dugogodišnji direktor marketinga Narodnog pozorišta u Beogradu.

Autori ovim izdanjem obeležavaju pedesetogodišnjicu od zabrane predstave "Kad su cvetale tikve" i daju omaž opusu Dragoslava Mihailovića, jednom od najvećih i uz Kiša najnagrađivanijem srpskom pisacu (Oktobarska nagrada Beograda 1967, Andrićeva nagrada 1976, Zlatna arena za scenario u Puli 1978, NIN-ova nagrada 1984, Nagrada Narodne biblioteke Srbije 1985, Nagrada Bora Stanković 1994, Nagrada Vukove zadužbine 1994, Zlatni suncokret 2010, Kočićeva nagrada 2011, Velika nagrada Ivo Andrić 2019).

Završnu reč na promociji je dao akademik Mihailović koji je u krajnje dirljivom i veoma potresnom maniru opisao svoje teško detinjstvo potucanja u studentskim danima i posle kada je već bio afirmisani pisac, priznao da je sedamnaest godina gladovao. Profesor Perić je apsolvirao da se najveća umetnost uglavnom rađala iz dve krajnosti: bogatstva ili siromaštva, a da je ovo drugo kod nas, na žalost, bio najčešći primer.