(VIDEO) Muzičar iz "Ko to tamo peva" danas vozi u GSP-u, a nama je svirao legendarnu pesmu

Kako je dospeo na platno, kako su ga Neda Arnerić i Dragan Nikolić spasili da ne bude izbačen sa filma, kako je pobegao sa snimanja, pa dobio fliper da se vrati, ko ga je od glumaca naučio da igra šah i zašto je predsednik Hrvatske sa punom salom u Istri propevao zbog njega, za Direktno.rs pričao je upravo "onaj mali muzičar" Nenad Kostić.

- Sve što se dešavalo u filmu "Ko to tamo peva", dešava mi se i danas u Beogradu. Ja živim taj film. Životna želja mi je bila da budem šofer i eto, od 2002. godine vozim autobus. Međutim, znaju putnici ko sam ja. Prilaze, fotografišu se, nasmeju mi se, neki i dobacuju 'vozi, Miško'. Razmenjujemo replike iz filma i tako. Taj film je moja sudbina i lična karta. Ostaće iza mene da ga gledaju generacije i generacije - započinje priču za Direktno.rs Nenad Kostić.

Film je snimljen 1980. godine, kada je Nenad imao samo 11 godina. Srećnim spletom okolnosti, on se našao među bardovima našeg glumišta. Za sve je zaslužan drugi svirač u filmu, Miodrag Kostić, njegov stric.

- Bio sam peti razred, kada me Mića zvao da idemo na snimanje. Njega je Slobodan Šijan primetio na nekoj vojnoj vežbi kako svira, prišao mu i tražio da glumi u njegovom filmu, ali i da nađe još jednog sa njim, nižeg od njega. I tako ja završih u filmu.

 Međutim, već na početku snimanja, Nenad je napravio problem, koji ga umalo nije koštao uloge.

- Ja sam imao kudravu kosu, što se vidi na filmu. Šijan je insistirao da me ošišaju do glave, što sam ja odbio. Oni su mi već bili našli zamenu, ali me Neda Arnerić i Dragan Nikolić nisu dali. Neda je prišla, pomazila me po kosi i rekla 'meni se sviđa baš ovakav, dobar je za snimanje'. I tako mi spasila ulogu.

I tako se Nenad našao rame uz rame sa velikanima naše kinematografije - Pavlom Vuisićem, Batom Stojkovićem, Draganom Nikolićem, Aleksandrom Berčekom, Nedom Arnerić, Taškom Načićem, Borom Stjepanovićem, Borom Todorovićem, Milivojem Tomićem i tada mlađanim Slavkom Štimcem.

- Uh, kakva je to čast bila. To se ne ponavlja. Takvih glumaca nema više. Bilo je to nezaboravno. Ja sam bio dete, a najbolje se prema meni ophodio Paja Vuisić. Ponašao se kao da smo ravnopravni. Čak me je načio i da igram šah.

Anegdota vezanih za snimanje filma "Ko to tamo peva" ima pregršt, ipak jedna u kojoj je učestvovao Nenad bila je najupečatljivija, i to baš ona uz koju ide replika 'zna se ko ovde voli da krade'.

- Scena, krupni kadar, Bata Stojković je trebalo da me išamara, a ja da foliram plač. Sipali su mi tečnost u oči, od koje se plače kada trepneš. Meni je to kao detetu bilo smešno. Ja trepćem, suze idu. Kako trepnem, počnem da se smejem. Šijan je prišao Bati i rekao mu - 'Ma, udari mu dva šamara, ima da zaplače i to je to. Ponavljamo deset puta zbog njega'. I u krupnom kadru, Bata Stojković mi lupi šamarčinu, ja počnem da plačem, da im j...m majku i pobegnem sa snimanja u hotel, sakrijem se. Oni me tražili svi... I kada su me našli, Bata Stojković se izvinjavao i kupio mi veliku bombonjeru, a Dragan Nikolić mi je kupio fliper - priča kroz smeh Nenad Kostić.

Nakon premijere filma u "Kozari", Nenad je postao najpopularniji u školi, koja mu i nije išla od ruke. Zbog toga se i nije opredelio za glumu, već da završi saobraćajnu školu. U međuvremenu je radio kao didžej, policajac, a od 2002. godine kao šofer u GSP-u. Njegov stric Miodrag je nastavio da se bavi muzikom, a dobro pamte jednu scenu u Istri, 2014. godine.

- Bio je filmski festival, koji smo otvarali Mića i ja pesmom "Za Beograd". U publici je bio i Ivo Josipović, tadašnji predsednik Hrvatske. Cela Istra, na čelu sa Josipovićem tada je zapevala "Za Beograd". Bilo je neverovatno. 

I dok razgovor privodimo kraju, Nenad priča kako je upravo završio snimanje filma "Hotel Srbija" sa Milošem Bikovićem, što je prvi put posle "Ko to tamo peva" i uz osmeh iz džepa vadi - drombulje.

- Uvek ih imam sa sobom. Obeležile su mi život. Na filmu nisam znao da ih sviram, pa je išao plejbek. U međuvremenu sam naučio, da im se odužim. Dale su mi propusnicu svuda - završava priču Nenad i kreće da svira dobro poznatu melodiju... "Za Beograd, firmom Krstić, upravo se narod sprema, sve razloge za put ima, samo sreće valjda nema. Nema, joj..."