POPULARNI HRVATSKI GLUMAC ZA DIREKTNO.RS: Beograd mi ne mogu oduzeti

Glumi grofa Rajačkog u "Senkama nad Balkanom" i za portal Direktno.rs govorio je o iskustvu sa snimanja popularne serije, uspomenama na Beograd, ali i sećanju na pokojnu glumicu Enu Begović, sa kojom je doživeo tešku saobraćajnu nesreću.

- Bogdan Diklić, Voja Brajović, Goran Sultanović svaki dolazak na snimanje za mene je bio kao sastanak sa snovima... Samo da sam ovde u Beogradu, gde god da odem osećam se kao Beograđanin i to mi ne može niko oduzeti - govori u dahu glumac Đorđe Kukuljica.

Kada ga pitamo kakva je saradnja sa autorom "Senki nad Balkanom" Draganom Bjelogrlićem i kolegama glumcima iz Srbije, kao iz topa će duhovit odgovor:

- Iznimna (izuzetna) što bi rekli Hrvati. Atmosfera na setu je bila za mene potpuno drugačija u odnosu na Hrvatsku. Ovde je to potpuna razbibriga, opušteno je i bez povišenog glasa. Bukvalno svi, od dečka iz Ivanjice koji nam je donosio ketering, kostimografa, šminkera do kolega. Sećam se u decembru prošle godine, palo je mnogo snega, a snimali smo kod hotela "Astorija". Trebalo je sa Rašom Bukvićem da imam scenu na francuskom jeziku i sve se nešto oteglo. Presedeo sam ceo dan u kostimu, vežbao francuski i u jednom momentu sam mislio da sam savladao, međutim izađem napolje, vratim se i ne znam ništa. Zaključili smo da neću ni snimati tu scenu - odaje Kukuljica.

Kaže kako je kasnije u kolima razgovarao sa Draganom Bjelogrlićem.  

- Posle sam Bjeli u kolima rekao "Dragane meni je samo da sam u Beogradu". Bogdan Diklić, Voja Brajović, Goran Sultanović... to je povratak u moje dečačke snove. Bio sam lud od sreće kad sam shvatio da imam scenu koju je Bjelogrlić dopisao sa Vojom (Brajevićem). Voja mi kaže "Kolega mi imamo scenu", a ja mislim: "Bože hvala ti" - priča glumac, koji je dobio ime po legendarnom pevaču Đorđu Marjanoviću.

"Ne možeš ti biti Japanac, ako si Hrvat", govorio mu je otac rođeni Dubrovčanin, bivši finansijski direktor Tanjuga, koji kao i Đorđeva majka Zagrepčanka, najlepše uspomene nose na naš glavni grad. Kukoljac je jednom rekao da je Beograd za njega "ništa... i sve", da li se taj doživljaj promenio?

- Ako ste gledali film o Jerusalimu "Nebesko kraljevstvo" i poslednju scenu, posle svih ratova i rušenja, u kojoj glavni glumac kad mu predaju grad na pitanje šta je ovo mesto za vas, okrene se i kaže "Ništa", a onda posle dve sekunde izgovara "I sve". Na to sam mislio, ima neke sličnosti. Meni Beograd u smislu arhitekture ne znači, ali u smislu ljudi i osećanja mi je sve. Moji stari drugovi, prva ljubav, ovde mi je deda sahranjen, pa i prvi klub za koji sam navijao Partizan. Gde god da se nađem, osećam se kao Beograđanin i to ne može niko da mi uzme i makne. Samo da sam ovde u Beogradu.

O ljubavi prema fudbalu i Partizanu može da se priča naširoko, pa "grof Rajački" i danas prati rezultate crno-belih. Otuda i šala sa Robertom Prosinečkim, nekadašnjim fubalerom i trenerom Crvene zvezde.  

- Dobar sam sa Robertom Prosinečkim, pa kad se sretnemo u Zagrebu kažem mu "Gde si, cigane, a on meni: gde si ti, grobaru". Pitaju me u Zagrebu "Čuj stari kako su tvoji igrali". To je sve za mene Beograd. Nekako to sve ostane, lako se prebacim na ekavicu, ali sam prihvatio govor u Zagrebu, jer poštujem to gde živim.

Kukuljica je 5. juna 1996. za dlaku izbegao smrt posle saobraćajne nesreće u kolima koja je vozila pokojna glumica Ena Begović. Ona je tada prošla bez povreda, a poginula je četiri godine kasnije, takođe, u saobraćajnoj nesreći. Glumac je, međutim, proveo tri nedelje u komi, a zatim se dugo oporavljao.

- Najlepše uspomene nosim na Enu. Dolazila je kod mene u bolnicu, kao njene majka i sestra, bile su na vezi sa mojim roditeljima Nema više takve glumice, pravi profesionalac je bila... A što se tiče nesreće, pa od nekih stvari se čovek nikad ne oporavi. Prevazišao sam je, ali ožiljke imam... kao što me i Beograd obeležio - dodaje Kukuljica.

Da podsetimo, o nesreći se možda pisalo i više nego o brojnim ulogama Đorđa Kukuljice. Tog 5. juna u njegovoj 23. godini, vraćao se sa probe sa starijom koleginicom i sudarili su se sa motociklom. Ona je vozila, ali nije bila kriva za nesreću. Motorista je poginuo, a Đorđe od tada život deli na pre i posle nesreće. Opet je učio da hoda i govori. Ipak, vratio se na scenu.

Od 10. godine zna da želi da se bavi glumom. Njegov talent primećen je još u osnovnoj školi, a kasnije i u gimnaziji na Tašmajdanu. Na glavnu rolu, koju je dočekao u pozorištu u Zagrebu, čekao je 22 godine, ali je, kako sam kaže, vredelo čekanja, odmah je dobio nagradu publike Gavele. Glumio je u serijama "Vila Marija", "Zabranjena ljubav", "Bitange i princeze", "Sve će biti dobro", "Ljubav u zaleđu" i brojnim drugim pozorišnim i televizijskim komadima.