Kad zabole krsta: Šta sve može biti uzrok, koliko traje...

Prema studiji objavljenoj u medicinskom časopisu "Lancet" - procjenjuje se da je bol u donjem delu leđa vodeći uzrok invalidnosti.

Bol u donjem delu leđa nije samo "privilegija" odraslih, već se može pojaviti i kod dece. Pored toga, uočeno je da se simptomi bola u donjem delu leđa povremeno vraćaju, ponekad i tokom celog života.

Koliko dugo traje bol?

Bol u donjem delu leđa može se kategorisati kao akutni, subakutni ili hronični. Akutne epizode bola obično traju od nekoliko dana do četiri nedelje, a subakutni bol traje od četiri do 12 nedelja.

Međutim, prema podacima stručnjaka, kod oko 20 odsto ljudi sa akutnim bolovima u leđima proces se nastavlja i prelazi u hronični bol u leđima a to je, po definiciji, bol koji traje 12 nedelja ili duže.

Čak i u ovim slučajevima, postoji više različitih mogućnosti lečenja koje mogu olakšati simptome.

Ponekad bol u donjem delu leđa može biti jak i izazvati veliku bojazan kod pacijenta. Međutim, jak bol nije uvek pokazatelj da nešto ozbiljno nije u redu. Retko kada ovaj medicinski problem zahteva hitnu lekarsku pomoć.

Kada otići kod lekara

Većina epizoda bola u donjem delu leđa prolazi sama od sebe, ali postoje situacije kada bi trebalo da potražite lekarsku pomoć.

Neke od ovih situacija su sledeće:

Ako je pacijent dete;
U pitanju je nesreća, povreda ili neka druga trauma;
Ako se uz bol javlja i groznica ili mučnina;
Ako postoji osećaj slabosti, ukočenosti i / ili peckanja koji se razvija u nogama i / ili stopalima;
Ako se javlja gubitak kontrole mokraćne bešike ili creva;
Ako je bol jak, konstantan, iznenada se javlja ili progresivno se pogoršava i / ili ne prestaje;
Ako bol prekida san.
Uzroci bola u donjem delu leđa

Uzroci bola se posmatraju kao mehanički, organski ili idiopatski. Sami problemi sa kičmom mogu biti urođeni ili stečeni što znači da se poremećaj razvio kasnije u životu.

Mehanički bol u donjem delu leđa često se aktivira pokretom kičme i uključuje kičmene strukture, kao što su fasetni zglobovi, intervertebralni diskovi, kičmeni pršljenovi, ligamenti, mišići ili meka tkiva.

Organski bol u donjem delu leđa pripisuje se nekoj mogućoj bolesti dok se idiopatski odnosi na nepoznati uzrok.

Sledi lista najčešćih uzroka bola u donjem delu leđa.

Važno je napomenuti da kod nekih pacijenata dijagnoza može da pokaže više uzroka.Mehanički bol u donjem delu leđa:

Nenormalna zakrivljenost kičme: skolioza, lordoza, kifoza;
Degenerativna bolest diska (npr. Izbočina diska, hernija diska);
Uganuće ligamenta;
Napetost mišića;
Uklješten nerv, kao što je išijas ili lumbalna radikulopatija;
Spinalna stenoza… 

Organski bol u donjem delu leđa:

Aneurizma abdomenalne aorte (slabljenje i proširenje aorte);
Benigni ili maligni tumori kičme;
Cauda equina sindrom - kompresija snopa živaca formiranih ispod kičmene moždine u lumbalnom dijelu kičme;
Discitis - zapaljenje međupršljanskog prostora;
Fibromijalgija;
Kamen u bubregu;
Osteomijelitis - upala kostiju uzrokovana bakterijama;
Osteoporoza - smanjenje mineralne gustine kostiju;
Reumatoidni artritis, osteoartritis, spondilitis

Uobičajene nehirurške mogućnosti lečenja

Kada se pojavi bol u donjem delu leđa, iz nekog od mehaničkuh uzroka neki ljudi se praktično "odvuku" do kreveta ili fotelje i miruju jer im to prija i olakšava bolno stanje.

Međutim, studije su otkrile da pacijenti koji to čine ne prave dobar izbor: u praksi su imali sporiji oporavak praćen većim intenzitetom bola. Dakle, oporavljali su se sporije od pacijenata koji su modifikovali svoje aktivnosti i nastavili da budu aktivni.

Bolji tok oporavka, naravno pod nadzorom lekara, je da ostanete aktivni, izbegavajući svaku fizičku aktivnost koja provocira ili povećava bol u donjem delu leđa. Najbolje je biti umereno aktivan i postepeno povećavati svoje fizičke granice i time povećati cirkulaciju neophodnu za isceljivanje. Takođe, kada ostanete aktivni pomažete oslobađanje endorfina - prirodnog leka protiv bolova u vašem telu.

Kako olakšati bol

Kratki intervali stavljanja hladnih obloga efikasni su tokom akutne faze bola u donjem delu leđa jer pomažu smanjenju upale. Važno je ne stavljati led ili pakovanje leda direktno na kožu, već ga umotati u peškir da bi se zaštitila koža.

Toplotna terapija, kao što je recimo stavljanje termofora, može biti od koristi nakon hladnih obloga. Obratiti pažnju da topla pakovanja pažljivo koristite i to u intervalima, a ne kontinuirano.

Kratkotrajna upotreba nesteroidnih protivupalnih lekova može pomoći u smanjenju bola. Ove lekove treba koristiti oprezno jer kod nekih ljudi mogu prouzrokovati stomačne i gastrointestinalne probleme i povećati rizik od problema sa srcem i krvotokom.

Ako bol u donjem delu leđa uzrokuje lumbalnu radikulopatiju, poput bolova u nogama (npr. išijas), vaš lekar može da vam propiše antikonvulzivne lekove u malim dozama, što može značajno smanjiti bol u nozi bez upotrebe jačih lekova. Takođe, lekovi koji su namenjeni za relaksaciju mišića mogu se koristiti da bi se smanjio bolni mišićni grč koji je čest simptom povezan sa naprezanjem donjeg dela leđa.

Epiduralna injekcija steroida ili selektivni nervni blok mogu pružiti kratkotrajno olakšanje bola kada bol u donjem delu leđa izaziva simptome išijasa (npr. bol u nogama). Dugotrajna primjena injekcija epiduralnih steroida nije se pokazala korisnom.

Fizikalna terapija

Fizikalna terapija ili rehabilitacija su stvari koje se preporučuju kod lečenja hroničnog bola donjeg dela leđa. Ovaj pristup uključuje pasivne i aktivne terapije koje pomažu pacijentu da izgradi snagu mišića trupa, poboljša fleksibilnost kičme i raspon pokreta, ispravno držanje i da nauči ergonomske principe.

Kada se preporučuje operacija kičme?

Srećom, u većini slučajeva bola u donjem delu leđa, operacije kičme nisu neophodne. Većina ljudi dobro reaguje na nehirurške tretmane - bilo da se radi o jednom tretmanu ili kombinaciji terapija koje pomažu u smirivanju simptoma i ublažavanju bola.

Ipak, treba razmišljati o hirurškoj intervenciji kada postoji: disfunkcija creva i / ili mokraćne bešike, lom pršljenova, bol koji se pogoršava i postaje nepodnošljiv (npr. narušava san i ne olakšava se mirovanjem), ako je prisutna spinalna infekcija, tumor kičme (benigni ili maligni) ili kada postoji kompresija živaca uzrokujući neurološku disfunkciju, slabost ili potpuni gubitak neke funkcije tela.

Ako je potrebna operacija, statistički gledano, ona obično nije hitna i može se zakazati u vreme pogodno za pacijenta. Mnogi hirurški zahvati donjeg dela kičme mogu se izvesti minimalno invazivno, a oporavak je obično brz.