Možete li se zaraziti napolju: Jesu opasniji trkači ili pušači?

Nemački radio "Dojče vele" se kod vodećih stručnjaka raspitao, pored ostalog, zašto su na otvorenom male šanse za zarazu koronavirusom i treba li se više kloniti pušača ili sportista.

Je l' napolju potpuno sigurno?

Aerosoli, sićušne čestice koje lebde kroz vazduh, glavni su krivac za prenošenje koronavirusa. Prema nalazima naučnika, to se događa uglavnom u zatvorenim prostorijama.

- Zato što je cirkulacija vazduha na otvorenom mnogo veća. Imate strujanje vetra pa se tako vrlo brzo koncentracija aerosola razređuje - kaže Niko Muters, šef Instituta za javno zdravlje pri Univerzitetskoj klinici u Bonu.

Slično misli i virusolog Aleksander Kekule, ali dodaje - to sve važi ako se i na otvorenom drži razmak od najmanje metar i po.

- Ako ne držite taj razmak, gledate se licem u lice i glasno pričate, pevate, vičete, pljujete - onda se, umesto aerosolima, možete zaraziti kapljično.

Studije potvrđuju da je opasnost od zaraze napolju ekstremno niska. Jedno istraživanje iz Kine je proučilo 7.324 slučaja zaraze - samo u jednom slučaju zaraza se desila na otvorenom. Kekule kaže da to isto važi za mutacije virusa - one su nešto zaraznije, ali mere ostaju iste.

- Mutanti ne lete dalje - kaže virusolog.
Kako utiče vetar?

- Što vetrovitije, to će pre biti razbijeni oblaci aerosola koje čovek proizvodi - kaže Gerhard Šeuch, fizičar i istraživač aerosola.

Na pitanje da li, recimo, na livadi gde borave različite grupice ljudi je moguće da vetar odnese aerosole od jedne do druge grupe, fizičar kaže da je to praktično nemoguće.

- Samo zbog telesne temperature se stvara neka vrsta vazdušne struje koja uglavnom, kao u kaminu, ide prema gore.

Jer, telesna temperatura od oko 37 stepeni je uglavnom viša od spoljašnje temperature.

- Time se topliji vazduh penje gore, pa i taj oblak aerosola - objasnio je fizičar, a jedna studija u Iranu je takođe potvrdila da vetar ne igra nikakvu ulogu u prenošenju virusa.

Šta kad je napolju toplo, a šta kad je hladno?

To nije do kraja naučno razjašnjeno. Američki istraživači su pratili razvoj infekcije u toplim, hladnim, suvim i vlažnim predelima Kine - i nisu našli nikakve razlike. Jedna austrijska studija je ustanovila da ultraljubičasto zračenje Sunca ubija virus recimo na površinama, ali da to malo utiče na prenos zaraze s čoveka na čoveka.

Muters kaže da se na Sunce ne treba oslanjati jer je više ultraljubičastog zračenja leti, ali je recimo u snežnim predelima ono još veće zbog refleksije snega. Osim toga, on ukazuje na to da pandemija jednako pogađa i toplije i hladnije predele.

Kekule pak veruje da to ništa ne govori o suštini stvari, jer pretpostavlja da se i u toplim predelima ljudi masovno zaražavaju unutra.

- Baš tamo više borave unutra gde su klima-uređaji i ventilatori - kaže on.

Ima li opasnosti od sporta?

Stručnjaci kažu da i sportisti, recimo pri džogingu, treba da drže razmak od metar i po uprkos tome što, u stanju fizičkog opterećenja, dublje dišu i izbacuju više čestica u vazduh.

- Ako neko samo protrči pored vas, čak i na malom razmaku, rizik je vrlo nizak - kaže Biridžit Vehner, istraživačica aerosola s Instituta Leibnitz.

Slično misli i njen kolega, fizičar, Gerhard Šeuch: "I zadihani sportisti bi morali da stoje dugo jedni pored drugih da bi se zaraza prenela."

Zato on ne vidi problem ni u sportovima poput fudbala.

- Ali problem nastaje kad se koriste svlačionice ili toaleti. To su opasne prostorije. One se moraju dobro provetravati - objašnjava Šeuch.

Kao kontroverzna važi jedna holandska studija koja je prošle godine pokazala da je potreban veći razmak među sportistima. Kažu, od biciklista treba držati dvadeset metara razmaka. Kritičari naglašavaju da je ta studija obavljena u aerotunelu, a ne u realnim uslovima.

Da li je susret s pušačima opasniji?

Još ni jedna studija nije povezala pasivno pušenje s povećanim rizikom od zaraze koronavirusa.

- Pušenjem se ne izbacuje više virusa u okolinu - kaže Šeuch. Ni Niko Muters sa Univerzitetske klinike u Bonu ne vidi da su pušači na bilo koji način zarazniji.

Doduše, prema Institutu Robert Koč, pušači imaju nešto veći rizik od teškog oboljenja ako se zaraze. Ali po druge nisu opasniji.

Ima li maska na otvorenom smisla?

Ima, ako se ne može držati distanca. Pogotovo u većim gužvama, recimo na koncertima.

- Ili kad ste na autobuskoj stanici, ili u nekom redu, onda maska ima smisla - zaključuje Vehner.