Zašto osećamo bliskost s poznatima i gubitak kad umru?

Istina je da nekada, kada umre poznata ličnost koja je bila deo naše mladosti ili koja je bila sličnih godina kao mi, osećamo da je "umro" ili otišao, deo te mladosti ili detinjstva i podsvesno u stvari žalimo za prošlim vremenima a ne za konkretnom osobom koju nismo ni poznavali.

Upravo povodom smrti poznatih u žiži javnosti se javlja preispitivanje. Njihov rad dozvoljava nam da pobegnemo za trenutak od svojih svakodnevnih života i zamišljamo jedan potpuno drugačiji svet. Ali kada poznate ličnosti umru, vraćamo se "u okrilje porodice" i u stvarnost.

- Iako su naše interakcije sa poznatima posredne, one u jednom trenutku postaju eksponencijalno pristupačnije, zahvaljujući novim mogućnostima za personalizovane lične kontakte s našim omiljenim umetnicima, pa se i naš osećaj veze s njima vremenom pojačao - objašnjava doktorka Samita Nandi, direktorka Centra za studije medija i javnih ličnosti iz Toronta.

Doktorka Žak Lin Foltin, profesorka sociologije u Kaliforniji, koja je godinama proučavala smrt javnih ličnosti i interesovanja javnosti, kaže za "Vice" da su naše omiljene javne ličnosti "duboko povezane sa onim delom u nama koji se neprestano razvija."

- Ove osobe zovu se "intimni stranci" i tugovanje koje osećaju opisujemo kao "obespravljena tuga", oblik društveno neprikladne ožalošćenosti - objasnila je Foltin.Ona kaže da "obespravljeno tugovanje" često karakteriše odbacivanje drugih: "Neko bi mogao da vam kaže: Saberi se! Jaka stvar! Nisi poznavao tu osobu." Međutim, doktorka nadalje objašnjava da je ova tuga ipak iskrena jer je pojedinac "proveo dosta vremena" sa ovom javnom ličnošću zahvaljujući satima i satima sadržaja koji je svima pristupačan na Internetu.

Složeni mehanizmi uz čiju pomoć razumemo i osećamo smrt javnih ličnosti najverovatnije će nastaviti da se razvijaju i intenziviraju, budući da digitalna bliskost pojačava osećanje povezanosti i identifikacije sa voljenim slavnim ličnostima. 

Foltin napominje da je za mnoge mlade ljude to prvi put da se susreću sa smrću, ali je ona "posredna zbog distance i barijere ekrana." Ali šta je sa odraslim, "zreli" ljudima, koji već imaju integritet i dovoljno čvrste granice - ili bi trebalo da imaju? Znamo da i među njima ima fanova. Oni ponekad čak i misle da između njih i poznate ličnosti postoji neka posebna veza.

Međutim, Nandi i Foltin pozivaju na društveno preispitivanje i dekonstrukciju naših osećanja prema slavnima i tuzi koju osećamo zbog njihovog odlaska. Cilj toga nije da odbaci ili poništi tugu, već da te smrti obradimo i izađemo na kraj s njima i našim odnosom prema njima na zdrav, konstruktivan način.