Kada počinjemo da pamtimo svoja sećanja? | Zdravlje | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Zdravlje

Direktno.rs

25. 10. 2020. 07:00 1

Kada počinjemo da pamtimo svoja sećanja?

Većina odraslih ne može da se seti nijednog događaja pre svog trećeg rođendana, a glavni krivac za to je dečija amnezija.

Stručnjaci smatraju da bi trebalo da se fokusirate na stvaranje uspomena sa svojom decom, bez obzira na to što ćete ih se samo vi sećati.
 
Da li ste se ikada zapitali zašto se vaše dete ne seća svojih prvih koraka ili proslave svog drugog rođendana?

Ako pokušate da se setite sopstvenih iskustava iz predškolskog doba, verovatno se kao kroz maglu sećate određenih događaja.

Za to je kriv fenomen koji se naziva infantilna amnezija, odnosno prirodni i postepeni gubitak sećanja na prvih nekoliko godina života.

Psiholozi veruju da dečija amnezija predstavlja normalnan deo razvoja mozga i da se sećanja o kojima se ne govori često, vremenom gube.

Kada govorimo o pamćenju, obično mislimo na sposobnost prisećanja određenih životnih iskustava. Poznata i kao epizodna sećanja, uključuju hipotalamus, deo mozga koji se nalazi u temporalnom režnju, koji nam nije potpuno razvijen kada se rodimo, piše "Parents".

- Hipotalamus bi trebalo da se potpuno razvije u 4. godini života, to je obično period kada deca počinju da se sećaju određenih stvari. Kako dete raste, tako njegova sećanja postaju stabilnija - istakla je Rakel Elvard, stručnjak za kognitivnu neuronauku sećanja.Postoji još jedan razlog za amneziju u detinjstvu?

Sali Godard Blajt, direktorica Instituta za neurofiziološku psihologiju i autorka osam knjiga o razvoju deteta, kaže da nemamo razvijenu sposobnost da pričamo o stvarima koje su se dogodile pre nego što smo naučili tečno da govorimo. Verbalni jezik postaje dovoljno tečan tek kada dete napuni tri godine.

Kada počinjemo da pamtimo svoja sećanja?

Za većinu odraslih osoba njihovo najranije epizodno pamćenje je iz treće godine života, malo njih se seća događaja koji su se dogodili pre tog perioda.

Ipak, akademici veruju da se sećanja iz ranog detinjstva počinju naglo da se gube kada dete napuni sedam godina.

Patricija Bauer i Marin Larkina, sprovele su studiju na temu "pamćenja iz detinjstva" , u kojoj su zamolile trogodišnjake da razgovaraju sa svojim majkama o šest prošlih događaja iz njihovih života.

Zatim su, nekoliko godina kasnije, od njih tražili da se sete tih događaja. Istraživači su otkrili da su se deca u dobi od pet do sedam godina sećala više od 60 odsto događaja, dok su deca u dobi od osam i devet godina zapamtila manje od 40 odsto.

Ova sećanja nisu zauvek izgubljena. Smatra se da svesno pamćenje počinje da se razvija od treće godine, ali pre toga, postoji senzorno-emocionalno iskustvo koje može da oživi kasnije u životu, kada se dese slični događaji i se pojave senzorni okidači.

Odličan primer senzornog sećanja može biti određeni miris, koji mnogo godina kasnije, može da stvori sliku ili osećaj prisustva naše majke.

Blajt predlaže da pomognete svojoj deci da pristupe svojim ranim sećanjima, to možete da uradite tako što ćete razgovarati sa njima o stvarima koje su se desile ili im možete pokazati porodične fotografije.

- Odlično je kada roditelji naprave album ili knjigu sećanja, na detetove prve trenutke i rane godine. Tako deca kada razviju svesno pamćenje i govor, mogu ponovo preživljavaju te momente i da ih duže zadrže u sećanju - tvrdi Blajt.

Zašto bi uvek trebalo da stvarate uspomene sa svojom decom?

Infantilna amnezija nije razlog da ne slavite prvi rođendan svog deteta ili da svoje dvogodišnje dete ne odvedete u bioskop. I dalje je veoma važno da radite stvari sa svojom malom decom, iako ih se oni neće sećati kad malo porastu.

- Deljenje iskustva vas povezuje sa detetom i pomaže mu da upozna svet oko sebe. Dete se možda ne seća određene posete zoo vrtu, ali sigurno će se setiti šta je zoo vrt i imena određenih životinja - istakla je doktorka Elvard.

Mala deca imaju razvijene druge oblike pamćenja koji ne uključuju hipotalamus, a igraju značajnu ulogu u dečjem razvoju od trenutka kada se vaše dete rodi.

- Sećanje je uključeno u učenje veština poput sedenja ili držanja kašike. Novorođenčad u prvoj godini svog života nauče mnogo stvari i sposobni su da se sete svojih veština - kaže doktorka Elvard.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 1

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Slavski špijuni

Zoran Živković [23.11.2020.]


Video dana

Jutro u Edinburgu

Anketa

Ko će pobediti koronu?

Rezultati