Crvenite od sramote: Zašto se to nekom događa?

Mnogi znaju kakav je osećaj zacrveniti se u neprijatnoj situaciji: u kojoj osećamo neprijatnost, nesposobnost ili krivicu.

Nekima se crvenilo obraza i čela može proširiti i na uši, vrat i gornji deo grudi.

Ali zašto nam se to uopše događa?

Psychology Today kaže da je to stanje podstaknuto kombinacijom činilaca. Lice ima široku mrežu krvnih sudova koje zadržavaju veliku količinu krvi, a ti krvni sudovi posebno su blizu površine obraza.

Isto tako, aktivacija nervnog sistema pokreće receptore koji povećavaju protok krvi i uzrokuju crvenilo.

Crvenilo zbog nelagode razlikuje se od drugih oblika crvenila lica uzrokovanih npr. fizičkim naporom ili konzumacijom alkohola, a prati ga niz emocija kao što su sram, krivica, stid ili ponos.

Predstavlja psihološko stanje "posramljenosti", posebno kad je propraćeno osećajem samosvesti i ambivalentnim uzbuđenjem - tendencijom da pobegnemo iz neprijatne situacije.

Ljudi koji imaju problem sa socijalizacijom strahuju da će pocrveneti jer veruju da drugi o njima sude negativno, što je često faktor koji ih vodi do izbegavanja socijalnih situacija. A i u drugim kulturama crvenilo se negativno doživljava.

"Taijin Kyofusho" (TKS) jedna je od najčešćih fobija u Japanu, a doslovno prevedeno znači "strah od međuljudskih odnosa".

Ali dok se crvenilo u socijalnom anksioznom poremećaju na zapadu odnosi na strah od sramoćenja sebe pred drugima, oboleli od TKS-a strahuju da će svojim crvenilom osramotiti druge .

Razlika u fokusu straha između zapadnjaka i Japanaca potiče iz razlika u kulturnom fokusu Japana i Zapada.

Zapadna društva podržavaju individualizam, dok japansko i mnoge druge azijske kulture potiču kolektivizam. Ipak, percepcija vlastitog anksioznog stanja i rumenila može biti uglavnom u glavi pojedinca.

Studije tako sugerišu da je socijalna anksioznost visoko povezana sa percipiranjem sebe, odnosno da socijalno anksiozni pojedinac veruje da se crveni više od neanksioznih pojedinaca - što je primer kako pogrešna uverenja o sebi i svetu mogu da stvore anksioznost.

Budući da je crvenjenje u neprijatnim situacijama usko povezano sa samosvešću, često se pretpostavlja da ga deca ne mogu doživeti dok ne razviju samosvest.

Jedno istraživanje sa univerziteta u Amsterdamu ustanovilo je drugačije. Otkrilo je da je crvenilo povezano sa pojačanom socijalnom anksioznošću, a zaključili su i da može biti rani pokazatelj socijalne anksioznosti već kod dece od četiri i po godine.

Osim neprijatnosti, crvenjenje drugima govori da se stidimo i da smo svesni svoje greške, kao i da bismo verojatno želeli da ispravimo stvari. Pokazujemo tako da nismo bezobrazni ili besramni i s njim drugima upućujemo neverbalno izvinjenje.

Zbog svega toga, osoba koja se posle neuspeha zacrveni često nam je draža od one koja se ne crveni.

Budući da je crvenilo često izvor sramote, mnogi sa socijalnom anksioznošću veruju da ga drugi tumače kao znak socijalne nesposobnosti, slabosti ili gubitka kontrole - a to su stečena uverenja koja mogu da dovedu do izbegavanja nekih društvene situacije u kojima bi mogli pocrveneti.

Struka zato savetuje da se prepustimo i kad se crvenimo - jer od toga imamo više koristi nego što mislimo i "društveni život nam neće stati ako pokažemo da smo ljudi".