Novi talas crvenih kiša: Kako nastaju i da li su opasne

Tog 16. marta, kada je u Beogradu pala crvena kiša, u vazduhu je bilo čak 14,3 puta više suspendovanih čestica nego što je dozvoljeno. Stručnjaci ipak tvrde da je to samo prirodni fenomen koji se uglavnom javlja na proleće i jesen, a viđamo ga nekoliko puta godišnje.

"To je južno i jugozapadno strujanje koje dolazi iz severa Afrike i transportuje saharski pesak u srednjim i višim slojevima troposfere pod uticajem mlazne struje ili jakog vetra i kada dođe do kondenzacije vodene pare izlučuje se sa kišom i to vidimo najčešće na automobilima, vešu, terasama, prozorima", rekao je Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorolškog zavoda.

Iako je na oko prljava, žuta ili crvena, nazivaju je čak i sunčevim vetrom. Da li može biti opasno za zdravlje ako smo dugo napolju dok ova kiša pada, mišljenja su podeljena.

"Da li može biti opasan? Kako da ne, na primer tornada, harikeni predstavljaju najopasnije peščane oluje i najopasnije prirodne pojave, a posebno što su od gvožđa", objasnio je Milan Stevanović, diplomirani inženjer elektrotehnike.

Mihajlović smatra da nema opasnosti i da je ovo jedan prirodni fenomen i nije u tom smislu opasan za ljudsko zdravlje.

Sunce na zemlju šalje sve hemijske elemente. Čestice ovog peska sitne, mikronske, njihova veličina je između pet do deset mikrometara i u sebi mogu da sadrže gvožđe.

"Ovih dana Sunce šalje teške hemijske elemente, jer je aktivnost Sunca izuzetno velika i jaka. Ti teški hemijski elementi prave tornada, jake vetrove, poplave i sve ono što doživljavamo na zemlji, kao i zemljotrese", napomenuo je Stevanović.

S druge strane, neki stručnjaci su mišljenja da pojačana sunčeva aktivnost dezinfikuje atomosferu i da je jedan od razloga pojave pandemije korone bila izuzetno niska aktivnost Sunca.

Kako stvari stoje, posla za perače automobila biće još, jer meteorolozi novu prljavu kišu najavaljuju za danas i naredne dane.