Rasplakala sam se kad me muž pitao šta sam radila danas

Nakon što sam navela stvari koje sam uradila na poslu, nabrojala sam i stvari koje sam uradila po kući nakon posla i opet mi se učinilo premalo, a evo šta sam zapravo uradila.

Presvukla sam troje dece, spakovala tri ručka, poslužila tri doručka, sve popakovala u automobil, spremila veš za pranje za petoro ljudi. Sve to pre devet. Onda sam otišla na posao, gde sam radila bez stajanja, osim što sam u toku brze pauze za ručak nazvala lekara da zakažem pregled sebi i mužu, piše novinarka Konz Preti.

Posle posla sam sa mužem krenula da pokupimo decu. Onda sam paralelno zabavljala decu i kuvala večeru. Ja, nažalost, nisam mogla da sednem da jedem, već sam s nogu ubacila par zalogaja u usta dok su mi se blizanci drali u uvo. Onda sam ih sve presvukla u pidžame, čitala im bajke pred spavanje i uspavala ih.

Kada su zaspali, očistila sam kuću, pokupila igračke, oprala sudove i onda plakala.

Šta pokušavam da kažem? Roditelji rade mnogo nevidljivog posla. Roditelji koji rade na kraju odrade i još jednu smenu kućnih poslova. Još gore je bilo u vreme karantina. Trenutno imam osećaj kao da imam tri posla - moj pravi posao, čuvanje dece i održavanje kuće.

Ja sam jedinica, a opet je moja majka imala pomoć u kući iako je bila domaćica. Obe bake su redovno dolazile da me čuvaju, a mama je imala i ženu koja je čistila kuću. Kada pokušam da objasnim mami koliko ja živim drugačije, kao i mnogi roditelji u Americi, ona to prosto ne shvata. Ja i muž, kao i mnogi drugi parovi, nemamo bake i deke da nam uskoče, a nemamo para da zaposlimo nekog da nam pomogne.

A najgore od svega je to što mužu i meni daleko od toga da je loše u odnosu na druge. Naša deca idu u školu - mnoga deca su na onlajn nastavi. Ja imam mogućnost da nekad radim od kuće. Moj muž, za razliku od većine, učestvuje u dosta kućnih poslova. Nekada čak pozovem i čistačicu da mi pomogne.

Teško je ovo objasniti ljudima bez dece. Da, ja sam izabrala da imam decu. Ja sam izabrala ovaj život. Međutim, ja više ne posedujem svoje vreme. To shvatite tek kada dođu deca. Kada dođu deca, ne postoji više vreme za odmor. Stalno ste na ivici zbog nečega, stalno ste pod stresom, stalno negde jurite i stalno planirate sledeću stvar - sledeći pregled kod lekara, sledeći trening, sledeći privatni čas.

Pre neki dan sam se probudila u pola pet izjutra jer jednom detetu nije bilo dobro. Svojom vriskom je probudila sve u kući i tako se moja lista nevidljivih zadataka za taj dan značajno povećala.

Moramo da pričamo o ovome - da bismo nešto promenili u situaciji zaposlenih roditelja, a posebno majki, ali i da uputimo ljude koji planiraju decu šta ih čeka. Mnogi od njih i dalje imaju bajkovite predstave o deci, ne shvatajući da predugo društvo očekuje od roditelja da paralelno rade i gaje decu i to bez ikakve pomoći.