Porodični krizni štab: "Moj Milorad još izvlači šibice"

Meni je zapalo da budem Darija Kisić Tepavčević (malo mi laknulo, jer ipak nas dve imamo dosta toga zajedničkog npr.dva prezimena).

Sin je dr Nestorović, pa u skladu sa ulogom trči od sobe do sobe (kao Nestorović od televizije do televizije) i priča neke modifikovane bajke. Vuk je zao jer je pojeo baku. Ne, vuk nije pojeo baku, samo je stavio u ormar. Vuk nikad nije postojao, to je mit! On nije opasan,samo smešan. Vuk ipak postoji, samo je u šumi! Naravno sve to radi uz grohotan smeh, dok nama ništa nije jasno.

Ćerka je dobila dobila ulogu Srđe Jankovića. S' vremena na vreme proviri iz sobe, ako je nešto pitaš i insistiraš na odgovoru, odgovori sa da ili ne. U najboljem slučaju ponovi ono što joj kažeš da treba i nastavi da gleda crtani. Mada ima i retkih momenata kada se naljuti pa zapreti novim merama, ali je brzo prođe.

Moj zadatak je ipak teži nego što sam mislila. Teškom mukom sam uspela da zakažem frizera, dok sam bila kod pedikira. Svi frizeri zauzeti, kao džabe da šišaju. Jedva sam namolila lokalnu frizerku da me primi uz objašnjenje "kako ću na porodičnu sednicu nesređena". Neko vreme se femkala, ali je ipak popustila kada sam obećala da ću platiti više nego što treba. Tako me bata naučio.

Za sve to vreme, dok proživljavam najstresniju epizodu života pedikirka mi nedozvoljava da zapalim cigaretu. Uffff...

Da je samo znala koliko mi je teško.

Za kaznu sam je naterala da stavi duplu masku.

Uz nadljudske napore, uspela sam čak i da pazarim Gucci torbicu sniženu zbog crnog petka, a videla sam i GUCCI čizmice ( slažu mi se uz torbicu). Sad moram do profi šminkera, pa da skoknem u tržni centar po novu garderobu.

A Milorad...

Moj Milorad još izvlači šibice.

Tek s' vremena na vreme poromrlja "neću da budem Kon(j), hoću da budem Stevanović", pa obrne još jedan krug.

I posle kažu, kriznom štabu je lako. Gde lako, dragi moji! Gde lako!