NOVOSAĐANKA NA PUTU Ako nad Kapadokijom niste leteli balonom, kao da niste bili

Svaki dan, ukoliko vremenski uslovi to dozvole, u nebo iznad Kapadokije digne se više od 100 balona. Prohladnog jesenjeg jutra u jednom od tih balona bila sam i ja.

Kako bi uplatila let balonom za sledeći dan odlazim do jedne od lokalnih agencija. Tog dana usled nepovoljnih vremenskih uslova baloni nisu poleteli i sve rezervacije su pomerene za naredni dan, pa se tražilo mesto više.

Kao i za sve u životu prava vrednost nečega je u načinu na koji je stečena i koliko truda je uloženo, a moja potraga za slobodnim mestom u balonu nije bila nimalo laka. Krećem, obilazim redom lokalne agencije u nadi da će mi se posrećiti i da će se moja dugogodišnja želja ostvariti. U svakoj mi govore isto, da je sve prebukirano i da teško da ću bilo gde naći mesto.

I konačno, u jednoj dobijam odgovor da ima mesta, ali da je cena više nego duplo veća od one početne planirane. Turci, maheri da vam uzmu pare, dosetili su se da za ona poslednja slobodna mesta u balonu podignu cenu i zarade još koji evro...

Jutro je kad negde oko 6h stižemo do balona, nas 20 se ukrcava i polećemo. Kapadokiju sada gledam iz ptičije perspektive. Osećaj ne može da se opiše rečima! Ne dišemo, ali osmesi nas odaju da uživamo u neverovatnom prizoru. Balone oko nas ne stižem da izbrojim, a kako Sunce izlazi, tako se menjaju boje stena ispod nas.

Tek poneki uzdah oduševljenja prekida tišinu i onda negde iznad ljubavne doline jedan momak iz Rume prosi svoju sugrađanku. Uz aplauz i čestitke budućim mladencima nastavljamo naš let i nakon sat vremena slećemo. Za uspešno sletanje dočekuje nas šampanjac. Posle još jednog novog iskustva srećni i zadovoljni krećemo u dalji obilazak Kapadokije i planiramo sledeću avanturu - Istanbul.

 Čitamo se uskoro...