"Moj dečko forenzičar": Izašli prvi put, on o mrtvačnici

- Upoznali smo se preko društvenih mreža. Zapratio me, pa onda i ja njega. Lajkovao je par slika i reagovao na stori Bio je fin, bez ofucanih fora i posle par dana dopisivanja pozvao me da izađemo na piće i upoznamo se.

Znala sam da je student, da je došao zbog fakulteta iz unutrašnjosti u Beograd, ali sam shvatila da ne znam šta studira. Doduše imao je dosta slika u belom mantilu na društvenim mrežama, pa je bilo logično da je nešto vezano za medicinu.

- Kada smo se našli ostavio je mnogo lep prvi utisak na mene, samo je bio manje pričljiv nego preko mreža. U jednom momentu sam ga pitala šta studira. Taman je stizalo piće koje smo poručili kad mi je odgovorio da studira forenziku.

Nije mi bilo najjasnije da li je to nešto vezano za policiju ili medicinu, a onda se raspričao.

- Objasnio je da je pri medicini i da je baš često u mrtvačnici. Narednih sat vremena mi je nadahnuto prepričavao anegdote iz mrtvačnice. Ma, nije skidao osmeh sa lica. Do "sitnih crevca" kako se radi obdukcija i šta nikako ne smem da uradim ako naiđem na leš. Na kojoj temperaturi se čuva telo i kako ga što bolje očuvati ako nemam prave uslove za to...

Obrtao mi se želudac. Malo je reći da mi nije prijalo. Poslala sam drugarici poruku da me zove kako bi imala izgovor da pobegnem.

- Posle tog izlaska nismo se čuli neko vreme. Kasnije se javio i izvinio. Rekao mi je da zna da je zvučao jezivo, ali ga je drmala trema od našeg susreta i da je želeo da zvuči što zanimljivije. Dala sam mu drugu špansu... i kako sad stvari stoje nisam pogrešila.