Loša komunikacija NIJE glavni krivac za propast veze

Kao najčešći krivac za propadanje veza ili brakova navodi se loša komunikacija između emotivnih partnera. Generacijama, iz istraživanja u istraživanje, parovi navode da je loša komunikacija između njih glavni problem i krivac što im veza ili brak nije uspeo. Međutim, to nije tačno, piše Klix.

Komunikacija između parova je stekla lošu reputaciju, jer se tumači na pogrešan način. To je kao kada vidite dečaka koji se potukao na igralištu. Učitelji će čuti komešanje i svi će okrenuti glave upravo u trenutku kada bi trebalo da vide odmazdu. Međutim, taj dečak nije stvorio problem, već je reagovao na njega. Ali on je taj koji je uhvaćen da pravi nered, pa je i poslat kod direktora.

Ako bismo to preveli na bračno "igralište", često se događa ista stvar. Jedan partner reaguje na ponašanje ili postupke drugog partnera, koji je izazvao problem i koji je započeo svađu.

Neku osobu zavolimo upravo zato što je takva kakva je, ali nikada ne treba zaboraviti da se ljudi menjaju. Dakle, prva greška se pravi na samom početku veze.

Nemojte se venčati s nekim samo zato što vam se sviđa osoba kakva je trenutno ili zato što zamišljate osobu kakva će taj neko postati. Venčajte se za osobu kakva ona sama želi da postane, jer ćete sa svojim partnerom provesti mnogo godina i zajedno ćete stremiti ciljevima, navodi The Minds Journal.

Mnogi ljudi misle da će im brak smanjiti osećaj usamljenosti. Neće. Usamljenost je ljudsko stanje i brak to ne može obrisati. A kada se dogodi da se u braku osećamo usamljeno, onda krivimo partnera da nešto nije u redu ili tražimo rešenje na drugom mestu.

Brak je zamišljen kao mesto na kom dvoje ljudi deli iskustvo usamljenosti i deljenjem stvara trenutke u kojima će se ta usamljenost smanjiti bar malo.

Tereti iz prošlosti

Sledeći problem koji može uzdrmati vezu je osećaj srama. Svi imamo neki teret koji "vučemo" iz prošlosti i zbog kojeg nas je stid. Međutim, veći deo adolescencije i razdoblja rane zrelosti provodimo pretvarajući se da sram ne postoji. Kada osoba koju volimo pokrene u nama taj osećaj – krivimo je i tražimo od nje da ispravi to što je učinila. Ali, istina je da naš partner nije kreirao taj osećaj i ne može ga popraviti. Ponekad je najbolje rešenje individualni odlazak kod bračnog savetnika koji će pomoći da se rešite tog svog osećaja, kako biste prestali da ga unosite u vezu i prenositi problem na osobu koju volite.

Ego može da uništi vezu ili brak. On je bio dobar dok smo bili dete i dok smo morali da se branimo od zlobe druge dece, a ego nas je čuvao od emocionalnih praćki i strela. Ali, sada kada ste odrasli i u braku, ego je zid koji razdvaja. Vežbajte otvorenost umesto odbrane, opraštanje umesto osvete, izvinjenje umesto osećaja krivice, ranjivost umesto snage i milost umesto moći.

Život je haotičan, a brak je život, što znači da je i brak haotičan. Kada stvari u vezi prestanu da funkcionišu savršeno, za to počinjemo da krivimo partnera. Time dodajemo nepotreban haos već uzdrmanom stanju života i ljubavi udvoje. Zato je važno da prestanemo da upiremo prstom na drugog kao krivca, već da zajedno uđemo i prođemo kroz to razdoblje života, bez svaljivanja krivice i bez srama.

Nekada se događa da brinete više o deci nego o svom partneru. Vaša deca nikada ne bi trebalo da budu važnija od vašeg braka, niti brak važniji od njih. Ako su važnija od braka, deca će to osetiti i iskoristiti u svoju korist. Ako su manje važni, s pravom će tražiti ono što smatraju da im pripada sve dok ne dobiju prioritet. Porodica je zapravo stalno pronalaženje ravnoteže i rad na njoj.

Borba za vlast

Da li vam se nekada dogodilo da se potajno borite s partnerom za vlast? Većina sukoba u braku su pregovori o nivou međusobne povezanosti ljubavnika. Muškarci obično žele manje, a žene više. Ponekad su, naravno, te uloge obrnute. Međutim, kada čitate "između redova" tih borbi, doći ćete do pitanja: Ko će odlučiti kolika udaljenost treba da postoji između vas dvoje? Ako pitanje ne postavite eksplicitno, borićete se u vezi toga konstantno. Zauvek.

Jedan od glavnih problema u brakovima i vezama je pažnja. Moramo naučiti da zadržimo pažnju na jednoj stvari ili osobi, jer živimo u svetu koji privlači našu pažnju i rasipa je u milion smerova. Praksa meditacije – biti prisutni samo za jednu stvar i moći da se vratimo na nju kada je to potrebno, iznova i iznova – osnovna je veština koja se treba naučiti.