Kud plovi ovaj brod?

1. Nemam nikakve simptome, pa čak i ako imam Covid, neću ga preneti nekome drugom.

2. Neću pokupiti niti preneti virus jer sam potpuno vakcinisan.

3. Već sam imao Covid, tako da mi ne treba vakcina.

4. Imam dobar imuni sistem tako da mi vakcina nije potrebna.

5. Dobro je ako deca dobiju Covid.

6. Maske ne vrede.

7. Ovaj talas će biti poslednji…

To su zapravo zablude, grehovi ovog doba, koji mogu da imaju smrtonosne posledice.

Danska je prvog februara ukinula sve mere za suzbijanje epidemije. Tokom prvih 20 dana nakon toga zaraženo je preko 800.000 osoba (137.000 na milion stanovnika). Maksimum, registrovan 9. februara (55.120), više od 13 puta je veći od lokalnog maksimuma prethodno najintenzivnijeg talasa (registrovanog 17. decembra 2020. godine).

Poslednjeg dana januara bilo je 1.028 hospitalizovanih pacijenata. Od tada taj broj raste, da bi 18. februara porastao na 1.615. Broj pacijenata na intenzivnoj nezi počeo je još 6. januara da opada (od 82 na 28 prvog februara). Od tada varira između 28 i 40.

Pet meseci ranije, desetog oktobra prošle godine, nije registrovana smrt nijednog lica u Danskoj zbog korone. Od tada, pa do kraja januara ove godine umrlo je ukupno više od 1.100 osoba.Tokom tih prvih 20 dana februara umrlo je zbog korone 558 osoba. Najviše je bilo 17. februara, 44. To je apsolutni maksimum u poslednjih godinu dana (podaci su zasnovani na https://ourworldindata.org/).

Sredinom februara na portalu ScienceInsider objavljen je članak u kojem se razmatra "endemska zabluda" da je "vreme za život sa Covid-19", i objašnjava potreba pripreme za sledeću varijantu. Jer, Danska je pokrenula lavinu. Ujedinjeno Kraljevstvo je najavilo da će ovog meseca, ukinuti čak i zakonski zahtev da se ljudi stavljaju u karantin nakon pozitivnih testova na SARS-CoV-2. U nekim državama SAD maske u zatvorenom ili u školi nisu više obavezne.

Polemiše se i o stvarnom značaju nekih podataka, kao što je broj registrovanih slučajeva zaraze, kada su u porastu blage i asimptomatske infekcije, a neprijavljeni testovi "kod kuće" postaju sveprisutni. Koliko slučajni nalazi zaraze Covid -19 kod pacijenata hospitalizovanih zbog drugih stanja "zagađuju" zvanične
podatke?. Pitanje šta treba pratiti postaje sve značajnije. Epidemiolog univerziteta Emory u Atlanti Džodi Gest ističe da je odlučivanje kada ukinuti maske u školama posebno teško, delimično zbog stalne brige (čija se opravdanost teško može dokazati) da ometaju učenje i društveni razvoj. Šta je bolje (ili gore)?

Sa druge strane, Mihael Petersen, politikolog sa univerziteta Arhus, inače savetnik danske vlade za pandemiju (koji je podržavao ukidanje mera kao što su ograničenja noćnog života, ograničenja za posećenost javnim događajima u zatvorenom prostoru, kao i obavezne maske za lice ili dokaz o vakcinaciji za zatvorene prostore), tvrdio je da vlada više ne može da opravda ekonomske, socijalne i ustavne kompromise tih ograničenja usred obećavajućih znakova, kao što su broj pacijenata na jedinicama intenzivne nege (ICU) koji ostaju stabilni i ispod kapaciteta zdravstvenog sistema.

Istakao je i da kako se ograničenja pandemije u Danskoj popuštaju. "Ljudi postaju sve manje motivisani
da se testiraju i mi počinjemo da smanjujemo svoj sistem testiranja".

Biostatističari izgleda beznadežno ističu da lideri ignorišu očigledne sledeće korake za zaštitu javne bezbednosti. Ranije pomenuta Kristina Pagel, kaže "naš javni zdravstveni sistem izgleda da nema nikakav plan za suočavanje sa sledećim porastom" ( https://www.science.org/content/article/it-time-
live-covid-19-some-scientists-warn-endemic-delusion#.YhHzqHbnYRY.mailto )

A kakva je situacija u Srbiji?

Neka slike kažu.

Na prvoj slici prikazan je broj kovid-pacijenata u bolnicama, sveden na milion stanovnika. Mogu da se razlikuju tri grupe. Prvu čine Švajcarska, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo, u kojima je taj broj najmanji. Drugu grupu čine Danska i Austrija u kojima je taj broj veći i raste. Srbija je, kao i uvek, nešto posebno.

Na drugoj slici je broj umrlih sveden na milion stanovnika. Radi bolje preglednosti dat je "izglačan" dijagram koji po danima predstavlja kumulativne vrednosti tokom prethodne dve nedelje.

Ovde se još bolje uočavaju tri grupe. Švedska i Švajcarska su promenile grupu, ali Srbija je postojano "na vrhu".

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji