Još da policija počne da isteruje iz karantina

To što su sve ulice već danima puste, ako izuzmemo redove ispred kovid ambulanti, ni najmanje ne bi trebalo da nas zabrinjava - omikron "nije ništa", a onih nekoliko nezaraženih stanovnika mogu da uživaju u činjenici da nakon 30 godina prvi put više nema špica u saobraćaju. Nema ni razloga da se "fasciniramo" visokim brojkama zaraženih, kako je objasnio dr Milenko Šekler, jer je tako svuda u svetu, a omikron omogućava nastavak "nekog normalnijeg života" s obzirom na to da je dokaz da je "virus prešao dve trećine puta i da je za sada sve na dobrom putu".

Tu tezu je podržao i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek, uz dodatak: "Ne treba dizati paniku u ovom trenutku, ja sam više za to da se spusti lopta i izbegnu bombaste izjave, kao – doći će do kolapsa određenih sistema u Srbiji."

Šteta što činovnici Ministarstva zdravlja imaju zabranu da komuniciraju sa NIN-om jer bi baš bilo interesantno dobiti odgovor na pitanje – a gde dublje da spustimo loptu? Da li da je ukopamo u zemlju ili je dovoljno da prećutimo činjenicu da je, recimo, u Кliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa trenutno inficirano 92 medicinara, a da je leskovačka bolnica, uz 65 inficiranih članova osoblja, ostala i bez anesteziologa?

Ili da se pravimo kako razumemo zbog čega je КBC "Dragiša Mišović" ponovo vraćen u kovid režim (taman su posle dve godine zakazali preglede svim svojim hroničnim i davno zapuštenim pacijentima) iako je "omikron toliko blag" da se broj inficiranih ne odražava na broj hospitalizovanih? I da pritom prihvatimo kao realnost da i mimo zdravstva sve funkcioniše jer su se čak i deca vratila redovnom obrazovanju iako je samo u Nišu trenutno zaraženo 1.000 učenika i 200 nastavnika za koje ne može da se nađe zamena.

- Imam utisak da nas baš sluđuju oni koji tako uspešno stvaraju dva paralelna sveta. Jedan u kome je omikron šala i virus na izdisaju, tako da bi bilo dobro da se svi zarazimo (ako dosad nismo), steknemo imunitet i vratimo se srećni i zadovoljni svojim starim životima. Drugi je onaj u kom lekari peti put oblače skafandere, ulaze u zone nedefinisanog radnog vremena, susreta sa klinički nepredvidivim stanjima i smrtima toliko velikog broja ljudi svakog dana! Međutim, polako, ali sigurno to se pretvorilo u cifre, koje monotonim tonom pročita neki spiker, a sa ciljem da ljudi na njih postanu potpuno neosetljivi - kaže dr epidemiologije Verica Ilić.