Završni račun

Kako se odvijala borba sa epidemijom u Srbiji najjednostavnije može da se predstavi dijagramima broja novozaraženih i broja umrlih, po danima. Radi potpunijeg sagledavanja ove dijagrame treba uporediti sa odgovarajućim dijagramima drugih zemalja. Na prvoj slici su prikazani grafici Srbije i Austrije koji, tokom ovog tekućeg talasa, prikazuju broj novozaraženih sveden na milion stanovnika.

Poslednji talas zaraze započeo je u ove dve zemlje takoreći jednovremeno, krajem juna. Kao početak talasa u ovoj analizi je usvojen dan nakon što je broj registrovanih potvrđenih slučajeva dostigao lokalni minimum. U Srbiji je to bilo 27. juna (63), a u Austriji 29. juna (29). Front talasa se u Srbiji podizao brzo, dok je u Austriji to bilo znatno sporije, postupno u fazama. Uočava se značajna razlika u obliku dijagrama. U Austriji, centralni dao (u okolini vrha talasa) ima oblik koji podseća na, sada već čuvenu krivu koju je, pre nekih dvesta godina, definisao "princ matematičara" Carl Friedrich Gauß, analizirajući greške pri astronomskim merenjima.

To je podstaklo neke "istraživače" da ovu krivu (za koju neki kažu da predstavlja i krivu raspodele inteligencije) iskoriste za modelovanje procesa epidemije i prognozu njenog odvijanja. Zanemarujući pritom da je Gausova kriva simetrična, a podaci pokazuju da to po pravilu nije slučaj sa epidemiološkom krivom. Zbog toga su neophodne korekcije što ne samo da značajno usložnjava matematički model, već zahteva i definisanje nekih koeficijenata za koje se unapred ne zna koliki su.

Ono što svako može da uoči je da, negde oko vrednosti 1000, talas u Srbiji kao da je presečen makazama, i to krezavim. Takvo je "šišanje" već viđeno.

Međutim, šnajderi koji kroje dužinu, ne mogu da istovremeno štimaju površinu, koja je itekako značajna. Jer površina ispod dijagrama (matematičari to nazivaju "integral") predstavlja ukupan broj zaraženih. Iako je zvanično registrovan vrh talasa u Srbiji skoro dva puta manji nego u Austriji, ukupan broj zaraženih tokom ovog talasa je veći! Zvanično, u Austriji je u ovom poslednjem talasu do sada registrovano 68.647 slučajeva zaraze na milion stanovnika, a u Srbiji 82.678. Razlika je veća od 20%!

Drugi dijagram pokazuje smrtonosne posledice zaraze. Maksimum broja preminulih zbog korone u jednom danu u Srbiji je bio 7. novembra (9,88 na milion stanovnika), a u Austriji 7. decembra (6,81/M).

Tokom ovog poslednjeg talasa u Srbiji na milion stanovnika umrlo je 804 osoba. U Austriji 330.

Dana 28.12.2021. u Srbiji je umrlo 3,44 osoba na milion stanovnika. U Austriji 2,13.

Izgleda da je žiteljima Srbije jedino preostalo da se nadaju da će Nova Godina doneti više sreće. Kažu da nada umire poslednja.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji