Hronika pandemije: "Biće ovo dugo toplo leto"

Onda je taj broj počeo da raste, da bi 21. juna postao veći od dve stotine. Maksimum dnevnog broja umrlih u UK bio je 20. januara. Tog dana prijavljeno (reported) je preko 26 umrlih na milion stanovnika. Nakon toga ovaj broj postepeno opada. Prvog juna registrovan je dan bez umrlih od korone, ali dan kasnije bilo je 12 smrtnih slučajeva, pa potom 18, da bi 22. juna bilo 27.

U Austriji je maksimalan broj novih slučajeva registrovan još sredinom novembra,(https://www.worldometers.info/coronavirus/country/austria/). Bilo je skoro hiljadu i sto slučaja na milion stanovnika. Situacija se smirivala do početka februara kada je registrovano devet puta manje. Krajem marta zabeležen je novi vrh. Od tada se postepeno smanjuje da bi sredinom juna bio skoro devedeset puta manji od maksimuma.

Maksimum dnevnog broja umrlih bio je 17. decembra. Tog dana bilo je skoro 25 umrlih na milion stanovnika. Nakon toga ovaj broj opada, ali u februaru ponovo raste. Od sredine aprila opada da bi desetog juna bio registrovan dan bez umrlih od korone. Nakon toga se broj umrlih dnevno menjao između nule i devet.

U Srbiji je zvaničan broj novozaraženih dostigao maksimum još prvog decembra protekle godine. Registrovano je nešto više od hiljadu i sto novih slučajeva zaraze na milion stanovnika. Do polovine. januara je ovaj broj postao manji od dvesta. Nakon oscilovanja koje je trajalo do polovine februara, ponovo je počeo da raste. Novi vrh (784 na milion stanovnika) dostignut je 23. marta i od tada postepeno opada. Sredinom juna opao je ispod dvadeset.

Dijagram dnevnog broja umrlih u načelu prati dijagram novozaraženih (sa kašnjenjem koje je rezultat povezanosti ovih veličina). Maksimum je bio 4. decembra (zvanično, tog dana umrlo je 69 osoba). U junu broj umrlih dnevno je oscolivao između tri i deset (prosečno 6,8 osoba je umiralo svakog dana).

U Kini, od 26. januara ove godine nije zvanično zabeležen ni jedan smrtni slučaj. Od tada, prosečno je bilo 16,48 novozaraženih dnevno. Takoreći jedan na sto miliona. Član kriznog štaba je onomad rekao „Biću zadovoljan onog dana kada ne bude umro nijedan pacijent“. Zaboravio je da doda: ...i kada tako ostane danima.

Kako se poslednja tri meseca menjao zvaničan broj umrlih dnevno u ove četiri zemlje prikazano je na slici. Radi preglednosti, date su vrednosti svedene na milion stanovnika, a krive „izglađene“ (smoothed) na uobičajen način u statistici, tako što svaka tačka predstavlja tzv. „kotrljajuću“ srednju vrednost tokom sedam dana (seven day rolling average).

Krajem marta bio je „prolećni“ vrh u Austriji (3,76) a potom i u Srbiji (5,69). Da bi u Austriji ovaj pokazatelj opao ispod jedan proteklo je 44 dana, U Srbiji se to desilo nakon 66 dana. Pada u oči da u silaznom delu ova dva dijagrama imaju sličan nagib prema vremenskoj osi, ali i da se nagib smanjuje kada se vrednost bliži nuli. To se najbolje vidi na dijagramu Ujedinjenog Kraljevstva. Bilo je potrebno 58 dana da, nakon što je broj umrlih na milion stanovnika postao manji od jedan, on opadne do 0,08. Međutim, nakon toga dijagram počinje da raste, da bi mesec dana kasnije bio 0,216.

Iako se, na prvi pogled, smirivanje zaraze dobro odvija, izgleda da nije baš tako. Japan je praktično celu prošlu godinu bio pošteđen: ukupan broj umrlih bio je manji od tri i po hiljade odnosno manje od 28 na milion. Poređenja radi, u Srbija je bilo 460/M. Međutim, u ovoj godini je taj broj porastao i u Japanu (115). U aprilu je zvaničan broj umrlih dnevno bio u Japanu manji nego u Ujedinjenom Kraljevstvu (11. aprila UK 0,53, a Japan 0,16) da bi početkom maja bio veći nego u UK, a krajem maja i u Austriji. Ovih dana u Srbiji, Austriji i Ujedinjenom Kraljevstvu taj broj raste, a opada u Japanu. Dokle će biti tako, ne zna se.

Sve u svemu, biće ovo dugo toplo leto. A leto je u Srbiji sezona šišanja „na kratko“. Šišaju se i odrasli i deca. Ali ne samo oni.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji