Zbog "šišanja" brojki kasnili sa objavom podataka

U današnje doba, nedopustivo je da se nešto tako desi sa objavama ministarstva zdravlja. I paceri znaju da računarski sistem može da sređivanje podataka obavlja automatski, bez učešća čoveka, a redundansa (udvajanje) hardverskih resursa radi pouzdanosti odavno se primenjuje. Uprkos tome, desilo se. I to nije prvi put. Nameće se pitanje: Ko to tamo zeza?

Savremeni računari su brzi k'o munja kada obrađuju i prikazuju podatke, ali, kada je potrebno šišanje, to traje. Stvar je u tome što ova vlast, od vrha pa na dole (i nazad), ne zna šta je to logistika (osim kada je reč o navijačkim i sličnim grupama), i kako je lako obezbediti da "friziranje podataka" ne "bode" oči na prvi pogled.

U Evropi je "feding na trasi" stvar daleke prošlosti. Ali to što važi za Evropu, ne važi za Srbiju. Ona je još uvek u dobu prvobitne akumulacije kapitala.

Neko bi trebalo da "leti". Pitanje je samo ko. Jer je internet u međuvremenu radio "k'o urica" tako da su Nemačka, Švajcarska, Rusija, Amerika, Japan... i ostali uredno prikazali svoje podatke za ovaj dan.

Tokom proteklih 476 dana, koliko ova epidemija u Srbiji traje, prognozom njenog toka prevashodno se bave samozvani stručnjaci. Iako na širenje ove pošasti neizbežno utiču brojni faktori kao što su, na primer, geni, socijalno okruženje i (pokazalo se, pre svega) politika, u osnovi to je prirodni proces za koji se mogu primeniti zakoni statističke fizike i teorije verovatnoće. Ali, najmanje su se čuli oni koji stvarno razumeju ove oblasti.

Inače, kada je reč o predviđanju nečega moguća su dva osnovna pristupa, prvi je zasnovan na gledanju u bob, zvezde iliti nešto tako. Drugi je zasnovan na matematičkoj analizi podataka. Naravno, presudno je koji se podaci osmatraju, jer dobijeni rezultati vrede koliko i primenjena metodologija sagledavanja suštine
procesa.

Najvažniji pokazatelj epidemije je svakako broj smrtnih slučajeva povezanih sa zarazom. Na slici su prikazani dijagrami koji po danima prikazuju broj umrlih, sveden na milion stanovnika, u Srbiji, Austriji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj. Zasnovani su na zvanično registrovanim podacima, dostavnjenim
Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Očigledno je da broj smrtih slučajeva dnevno postepeno opada, ali, ono što pada u oči je da dijagram Srbije najmanje "čupav" iako nikakvo računarsko "glačanje" usrednjavanjem (smoothing) ovde nije primenjeno. Registrovan broj umrlih dnevno je, po svojoj prirodi, slučajna veličina koja se menja u vrlo nepravilnim skokovima.

Međutim, na osnovu zvaničnih podataka sledi da je u Srbiji najveća apsolutna promena dnevnog broja umrlih tokom proteklog peroda (izražena u procentima srednje vrednosti) oko 15 odsto. Međutim, u Austriji ovaj pokazatelj je skoro pet puta veći, u Francuskoj sedam, a u Ujedinjenom Kraljevstvu skoro devet puta.

Naravno, svaka je zemlja slučaj za sebe, ali Srbija je posebna. Ne treba se baviti matematikom pa zaključilo da tu ima nešto neobično. Kao što dijagrami Austrije, Francuske u Ujedinjenog Kraljevstva pokazuju, u fazi smirivanja epidemije važi da što je broj umrlih dnevno veći, veći su i skokovi. To, međutim, ne važi za Srbiju. A to je sigurno njegova zasluga. Možda mu krzni štab dodeli počasnu titulu doktora epidemiologije.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.