"Vlast u problemu - ne zna kako da poboljša odziv za vakcinaciju"

Da bi brojke zaraženih i umrlih od kovida 19 konačno počele da opadaju, a zdravstveni sistem bio spašen od pucanja, neophodno je istovremeno na određeno vreme zatvoriti sve potencijalno rizične objekte ali i pojačati masovnu vakcinaciju, smatraju lekari.

Balansiranje između ekonomskih i zdravstvenih interesa rezultiralo je donošenjem polovičnih i nepreciznih mera, kao što je dozvola za šaltersku prodaju kafe, pa su bašte formalno zatvorenih kafića i restorana, pune posetilaca.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, traži da se mere ukinu i ukazuje na ekonomske posledice zabrane rada po privredu grada, dok lekari upozoravaju da su kapaciteti u svim kovid bolnicama popunjeni a zdravstveni radnici u crvenim zonama iscrpljeni i preopterećeni.

S druge strane, građani kao da sve manje obraćaju pažnju na opasnost od pandemije, društvene mreže obilaze snimci „razbijanja“ „kovid žurki“, a broj vakcinisanih ljudi počinje da stagnira. Uprkos alarmantnoj situaciji koja se ni izbliza ne smiruje, Krizni štab nije zasedao prethodnih dana, a sednica je više puta najavljivana u medijima pa odlagana. Istovremeno, vlast najavljuje medijsku kampanju za povećanje zainteresovanosti za vakcinu.

Na zabrinjavajuć broj obolelih ali i loše stanje u zdravstvenom sistemu ukazuje i Milanko Šekler, mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu, koji kaže da kovid bolnica u tom gradu poslednjih dana proširuje kapacitete jer ne može da primi sve novoobolele od virusa.

- U Kraljevu nema mesta za sve obolele pa se dodaju kreveti i uzimaju nove prostorije, a lekari u kovid bolnicama su preopterećeni, uništeni. Za mene je to dovoljan indikator za to kakve mere treba da se preduzmu. Konstantan broj od 5.000 obolelih dnevno je ogroman, i fluktuacije od nekoliko stotina ispod ili iznad tog broja malo znače, ne ukazuju ni na kakve trendove. Zakovani smo na 5.000 dnevno novoobolelih, i čini se da je korona „uspešnija“ od vakcinacije - kaže Šekler za Danas.

On dodaje da svaki novi zaraženi pacijent znači i jedan manje za vakcinisanje.

– Svaki zaraženi čovek je jedan manje za vakcinaciju, naredna dva meseca. Za mesec dana je to 150.000 ljudi koji neće moći da se vakcinišu naredna dva meseca, ako se računa dve nedelje bolesti i četiri nedelje po protokolu, po izlasku iz izolacije. Dakle, pola miliona za tri meseca ne može da se vakciniše kad se zarazi, jer treba da prođe period oporavka. A vakcinacija mora da se ubrza, navodi Šekler.

Zbog toga, navodi naš sagovornik, u donošenju odluka presudna treba da je medicinska struka, a ne ekonomija, zbog koje se donose političke odluke i zavisi od volje vlasti.

- Zato ne volim kada se pominje ekonomija, i kako je veoma bitna da bi se finansirao sistem i sačuvala radna mesta. Medicina je prirodna nauka, tu je virus isti i u Evropi i u Americi, slepo crevo se operiše na isti način, temperatura ljudi se svuda isto računa, lekovi isto deluju. Ako prirodni zakoni, koji su jasni, kažu da određene mere moraju da se preduzmu, da bi se postigao određeni rezultat, onda to mora da se ispoštuje. Dakle, podržavam bilo koju medicinsku odluku, medicinskog dela Kriznog štaba. Politikom i ekonomijom ne treba da se bavimo. Te odluke nisam u obavezi da razumem. Kako će država da se snađe da nađe novac je njihov problem. Mene zanima da li je preduzeto sve da se smanji broj zaraženih i da se pruži maksimalna pomoć onima kojima je najneophodnija da bi se sačuvale žive glave - jasan je Šekler.

On navodi da je jedini izlaz iz pandemije istovremeno zatvaranje svih mesta rizičnih za širenje virusa, kao i masovna vakcinacija, koja sada stagnira.

– Moraju te dve stvari da se rade istovremeno, da bi se širenje virusa zaustavilo, a da se ljudi masovno vakcinišu, kao na početku kada je vakcine primalo 50.000 ljudi dnevno. Vlast je u velikom problemu jer ne zna kako da poboljša odziv za vakcinaciju, navodi Šekler.

Kako smatra, morala bi da se organizuje jaka kampanja, ali sa poznatim ličnostima, sportistima, „van političkog konteksta, u čije se pobude i orijentisanost ka patriotizmu ne sumnja, i koje svi vole“.

- Danas su ljudi potrošači, odlučuju se prema marketingu i reklami, ne vidim drugi način da se postigne veća zainteresovanost i poverenje u vakcine.  Trebalo bi dovesti, recimo fudbalsku reprezentaciju, poznate sportiste poput Đokovića ili Divca, koji postižu uspehe i kojima ljudi veruju, kaže Šekler ali i dodaje:

- S druge strane, kad je već tužna realnost da najveću gledanost imaju rijaliti programi, ja bih poslao mobilnu ekipu u Parove i Farmu, pa da razne Kije Kockar i razni Kristijani Golubovići pred kamerama prime vakcinu“. „To je ciljna grupa koju treba podstaći i ubediti, sutradan bi imali bar pola miliona vakcinisanih - zaključuje Šekler.