Prof. dr Stojković: Uz pomoć vakcine malo ćemo slobodnije da dišemo

Da li se treba vakcinisati, koju vakcinu izabrati, koliko su sigurne, da li smeju da ih prime trudnice, da li će uticati na genetski materijal i da li smeju da ih prime ljudi koji planiraju potomstvo, pitanja su koja od početka pojave vakcina protiv koronavirusa muče srpsku javnost.

Genetičar prof. dr Stojković za Direktno.rs otklanja sve nedoumice u vezi vakcinacije.

Ljudi koji planiraju potomstvo imaju nedoumice u vezi sa vakcinacijom zbog informacije da ona može da utiče na gene budućeg potomstva. Šta im poručujete?

- Kad sam video tu vest, malo sam prostudirao da vidim zbog čega neko misli da bi to moglo da utiče na njihovo potomstvo. Jedan razlog je glup i treba ga u startu odbaciti, a to je onaj koji tvrdi da ove vakcine mogu da izmene genetski materijal neke osobe, uključujući i takav način da se izmene naše germinativne ćelije, odnosno jajne ćelije i spermatozoidi. Znači, niti mogu telesne ćelije da se izmene u genetičkom smislu pod dejstvom ovih vakcina, niti polne ćelije - kaže prof. dr Stojković, i dodaje:

- Taj prvi razlog odmah treba odbaciti, jer ne postoji nijedan genetički mehanizam koji bi tako nešto mogao da uradi. Drugi razlog zbog koga su neki ljudi smatrali da ne treba primiti ovu vakcinu je nekakva sličnost između proteina S novog koronavirusa i ljudskog Sincicina. Dakle, oni su tvrdili da ako napravite antitelo na protein S, automatski ste napravili i antitelo na Sincicin ploda. Međutim, naknadno se pokazalo da protein S i Sincicin dele veoma malo, odnosno skoro ništa aminoproteinske sličnosti i u tom smislu nema unakrsne imunske reakcije, da kada se napravi antitelo na protein da ste automatski napravili antitelo na svoje proteine vezane za trudnoće. 

Dakle, Vi savetujete građanima da se vakcinišu? 

- Bez ikakvog straha i što pre, čim im se ukaže prilika prime vakcinu, i to sa velikom radošću, jer nam ona omogućuje da malo slobodnije dišemo. 

Negde sam videla da se Fajzerova vakcina ne preporučuje ljudima koji imaju hronične alergije, pa koja vakcina je prema Vašem mišljenju najbolja?

- To nije tačno. Postoje neke vakcine koje se ne mogu davati ljudima koji su alergični na penicilin. To su one vakcine koje su napravljene tako što su gajene na ćelijama koje su tretirane penicilinom, pa ta mala količina penicilina može da, nakon prečišćavanja zaostane u vakcini. Budući da su ljudi koji su alergični na penicilin, i to na užasno male količine alergični, nemojte primiti onu koja je dobijena tako što su ćelije iz koje su virusi izvađeni tretirane tokom procesa proizvodnje penicilinom. To je antibiotik koji se široko koristi u ćelijskim kulturama. Sa druge strane, kad mi znamo, a znamo kompletni sastava svake vakcine, i šta može zbog procesa proizvodnje da postoji u vakcini, onda oni retki ljudi koji su alergični baš na tu komponentu ne treba da je prime. Ali, to je jedan u milion i ta osoba zna da je alergična.

Šta je sa kineskim Sinofarm vakcinama?

- Kineske su standardne, na koje smo mi veoma navikli, napravljene tradicionalno. Tu su ćelije iz bubrega majmuna uzgajane u ćelijskim kulturama jer su one bile zgodno prijemčive za razvoj ovog virusa, u tim ćelijama su uzgajane ogromne količine virusa, te ogromne količine virusa su izvađene iz tih ćelija, oprane od svega drugog da ostane samo virus, a onda je taj virus umrtvljen. Inaktivacija Sinofarm vakcine je vršena pomoću BPL (beta propio laktona), koji je efikasniji za inaktivaciju ("ubijanje") virusa od formalina. To je supstanca koja ubija taj virus da on ne može više da se deli, i to je ovde urađeno. Sad vi imate mrtve viruse, u njima se ne nalazi ništa drugo osim virusa koji nema više sposobnost reprodukcije.

Da li oni koji su preležali koronu treba da se vakcinišu?

- Počevši od 14. dana zaražavanja mogu da se vakcinišu. Ali, imajući u vidu da sad baš nema dovoljno vakcina, prioritet treba da imaju ljudi koji nisu preležali. Možda ne bi bilo loše da se vakciniše neko ko je imuno kompromitovan, a preležao je, nego da se oslanja na tu imunizaciju koju je imao zaražavanjem. Naravno, treba da se posavetuju sa nekim lekarom. 

"Postoje male razlike u efikasnosti vakcina"

- Naravno da postoje male razlike u efikasnosti tih vakcina, a što se tiče bezbednosti, ne postoje razlike, sve su bezbedne. Rezultati što se tiče efikasnosti pristižu i dalje, pa sad imamo da je ta efikasnost od 85 odsto, 90, 93, 95, i ti podaci će dolaziti i kasnije. Efikasnost od 80 odsto vam govori da ako dođete u kontakt sa virusom imate četiri puta veću šansu da se ne razbolite nego da se razbolite, za efikasnost od 90 odsto ta šansa je devet puta veća, a za efikasnost od 95 odsto je 19 puta veća. Postoje neki retki ljudi koji pate od nekih hroničnih bolesti ili koji su neizlečivo terminalno bolesni, pa kod njih sama vakcinacija i nema nekog smisla. Oni leže u kućama, nemaju mogućnost da se zaraze, a bilo koja medicinska intervencija, pa i vakcinacija se kod tako nežnih pacijenata ne preporučuje.