"Zbog čega nam umiru kolege?"

U saopštenju, čiju vam sadržinu prenosimo u celosti, dalje se navodi:

"Već smo navikli da od "zdravstvenih autoriteta" ili članova tzv. Kriznog štaba nećemo dobiti bilo kakav suvisli odgovor na ovo pitanje. Međutim, lekari nisu igračke, ni brojevi, a mi nismo oni koji ćute ili čekaju da se neko od "autoriteta"smiluje i da nam "objasni" šta se dešava. Svakodnevno svedočimo gomili nebuloznih i bezobraznih izjava raznih predstavnika nekih institucija ove zemlje, koje ne objašnjavaju ništa, ali zato vređaju zdravu pamet.

Ali, nećemo odustati. Dužni su svim medicinskim radnicima i građanima Srbije da odgovore: zašto umiru lekari u Srbiji? A šta je i sa ostalim radnicima u zdravstvu? Sestre, tehničari, svi ostali?

Na današnji dan, prema SLFS, preminulo je preko 70 lekara u borbi protiv Covida u Srbiji. Zvanične statistike nema, verovatno je i to tajna, jedna od mnogih u ovoj zemlji. Da bismo pomogli "autoritetima", pokušaćemo da sami napravimo kratku analizu situacije u borbi protiv epidemije koja je dovela da poražavajućih rezultata kad je reč o smrti lekara.

Borbom protiv epidemije trebalo bi da upravljaju epidemiolozi. Oni ne leče, ali bi trebalo da propisuju mere kojim se štiti stanovništvo i sprečava širenje zaraze. Međutim, njihov delokrug rada su i propisi svih vrsta (protokoli) po kojima treba da rade zdravstveni radnici, kao i oprema koju moraju da imaju, način na koji je koriste i da odrede vreme njihovog rada, posebno u tzv. crvenim zonama, zajedno sa drugim specijalistima. I da: da kontrolišu sve to.

Da li su članovi KŠ ikada kontrolisali rad u crvenim zonama? Ako jesu (a u to sumnjamo – gledali bismo to na tv, i te kako) gde su izveštaji iz tih kontrola? Analize stanja? Nove mere u toj oblasti? A ako nisu bili u kontroli rada, na osnovu čega uopšte mogu da prave bilo kakve analize borbe protiv epidemije i predlažu bilo šta? Čime se oni uopšte bave?

Primaju izveštaje SNS direktora ustanova? Da li kontrolišu njihovu tačnost i stručnost onih koji ih sastavljaju? Tu spadaju i oni koji su kažnjavali svoje lekare kad su tražili maske na početku epidemije...jesu li to oni koji štite zdravlje sopstvenih kolega i da li su odgovarali za takve idiotske poteze?

Pravo je čudo kako uopšte nemamo još gore rezultate od ovih koji su tragični. Mi svedočimo vrlo lošoj organizaciji rada u zdravstvenim ustanovama, posebno kad je reč o čuvanju zdravlja i života lekara i celokupnog zdravstvenog osoblja. U nekim ustanovama se ne poštuju elementarna epidemiološka pravila kad je reč o segregaciji crvenih zona. Osoblje radi u šemi rada koja je objektivno neljudska - ne može fizički da se izdrži.

Nema dovoljne i jasne edukacije za lečenje bolesti i ponašanje u borbi protiv Covida. Javlja se stalna stručna inkompetentnost – svi rade sve. Tako se formiraju i timovi – svi mogu da rade. Upotreba neadekvatnih testova za testiranje zdravstvenih radnika je samo proširila unutrašnje zaražavanje. Oprema je nekad adekvatna, nekad improvizovana. Skoro nikad sa optimalnim vremenom korišćenja. Šta je sa inspekcijom za zaštitu zdravlja na radu? Da li postoji uopšte, ili da pitamo i čime se to oni bave?

Dugi boravak lekara u crvenim zonama jasno govori da lekara nema dovoljno, mada se tamo, kako vidimo, šalju svi raspoloživi (nikad baš svi!). Zašto nema dovoljno lekara u Srbiji?

Jedan od razloga jeste svakako njihov odlazak na rad u inostranstvo, u čemu im je poslednjih godina zdušno pomagala država. Ali, nije jedini. Priča počinje još od Dinkićevog ministra zdravlja T. Milosavljevića, koji je centralizovao plan specijalizacija, i drastično im smanjio broj. Njegovi naslednici nisu ništa bolji, naprotiv...

Stalno govorimo da nema dovoljno anesteziologa. Pa zar je teško izračunati koliko nam ih treba, i predvideti najcrnje scenarije? Nije, samo treba znati.

Eto, to je naš predlog za analizu. Predlažemo "autoritetrima" da što pre počnu da analiziraju ovaj tekst. Neka se ne boje – nećemo im tražiti da plate autorska prava!

E, pa vreme će doći kad će se za propuste, ne samo za kriminal, morati da odgovara. I biće tada ljudi koji neće hteti da budu funkcioneri. Jer, ako ga shvatite pošteno, taj posao zahteva znanje, stručnost i odgovornost. I mnogo, mnogo rada. Da se tako vladamo, bilo bi mnogo manje preminulih lekara. Za njihove smrti neko mora da odgovara. Nama, njihovim kolegama, ostaje samo da kažemo: hvala im i slava im!", zaključuje se u saopštenju Resornog odbora za zdravstvo Demokratske stranke.