Zaravnjanjem kriju kolaps zdravstvenog sistema

U Srbiji, na putu u bolju budućnost, pojavile su se, prema zvaničnim podacima, tri "grbe". Kako srpska epidemiloška kriva izgleda prikazano je na slici. 

Do sada, vrh treće "grbe" desio se 1. decembra. Još malo, pa je bio kao Himalaji u metrima. Praktično 18 puta viši od onog prolećnog. Ali, kao što su stari Latini govorili: sve je relativno, zavisi iz kog se ugla posmatra. I tako je, sa sadašnjeg stanovišta, uspešno(!) izravnata epidemiološka kriva, pred izbore.

Evidentno je da je ovo novi virus, sa kojim medicina tek treba da se upozna. Pritom se nekako preskače fizička osnova i društvena pozadina ovoga što se sada dešava. Iako širenje zaraze predstavlja biohemijski (odnosno fizički) proces, za koji važe zakoni verovatnoće, mnogobrojne uticajne veličine, među kojima su najznačajnije politika i binis, čine da svaka država, odnosno teritorija, predstavlja slučaj za sebe. Preko dve stotine zemalja i teritorija je pogođeno ovom pošasti, a samo mali broj vidi svetlost na kraju tunela. Ne, ne treba se predavati i širom zatvorenih očiju gledati u budućnost. Da bi se ona dokučila, treba koristiti iskustvo drugih, a to znači i baciti pogled šta se dešava u svetu.

Najmnogobrojnija zemlja sveta bila je, zvanično, prva na udaru. I štogod neka "struka" i neki "teoretičari" pričali, njena se strategija pokazala daleko najefikasnijom u borbi sa virusom. Maksimum dnevnog priraštaja broja zaraženih (Daily New Cases) ostvaren je 74-og dana nakon registrovanja prvog slučaja, a maksimum broja bolesnih (Active Cases) 79-og dana (oba u vreme karantina). Od 169-og dana broj umrlih (Total Coronavirus Deaths) prestao je da raste. Nakon 365 dana od početka, u Kini je ukupno 86.567 zaraženih (72. mesto na listi 220 zemalja i teritorija), 4.634 umrlih (3 na milion stanovnika) i 268 bolesnih. Kao što slika pokazuje, od 140. dana kriva ukupnog broja zaraženih (Total Coronavirus Cases) praktično je paralelna sa vremenskom osom (ukupan porast do danas je manji od 5 %).

Situacija je sasvim drugačija u drugoj najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, Indiji. Širenje zaraze započelo je početkom februara, a maksimum dnevnog priraštaja broja zaraženih ostvaren je tek sredinom septembra. Nakon toga, brzina rasta polako opada (što se manifestuje opadanjem nagiba krive koja prikazuje ukupan broj zaraženih). Iako sada ova zemlja ima najveći broj zaraženih lica u Aziji (druga u svetu, posle Amerike), ona je po broju zaraženih na milion stanovnika (104 u svetu) ispod svetskog proseka.

Australija je primer zemlje koja se uspešno bori sa epidemijom. Do sada ima 1.090 zaraženih i 35 umrlih na milion stanovnika (150-ta odnosno 128-a u svetu). Epidemiološka kriva ima samo dve "grbe". Drugi vrh je nešto veći (za 34%), ali je dnevni priraštaj broja zaraženih još početkom novembra opao ispod 1% maksimuma i sada "šeta" ne prelazeći tri procenta. To se lepo vidi na dijagramu ukupnog broja zaraženih koji je postao praktično paralelan sa vremenskom osom.

Srbija jeste mala, ali je posebna. U njoj je ovih dana broj novih slučajeva, sveden na milion stanovnika, najveći na svetu: preko hiljadu. Poređenja radi, taj broj u Kini je 60. Da bi otkrili jednog zaraženog, tamo je izvršeno 1.848 testova, a u Srbiji manje od 10. Tokom novembra, u jeku najvećeg širenja zaraze, u Srbiji je izvršeno manje od četiri testa po potvrđenom (Confirmed) slučaju. U poslednjih sedam dana taj broj je bio samo 2,7. Poređenja radi, u Austriji je 10,8, a u Nemačkoj 25,8.

Za samo jedan mesec (novembar), ukupan broj zaraženih u Srbiji se povećao 3,74 puta u odnosu na ukupan broj tokom prethodnih osam meseci. U Indiji je takva promena ostvarena za mesec i po, u Brazilu za dva, a u Australiji za dva i po meseca.

Tokom novembra broj umrlih u Srbiji se povećao za 96%. Analiza statističkih podataka vezanih za epidemiju zahteva kompletne podatke. Nažalost, broj bolesnih (aktivnih slučajeva), odnosno ukupan broj izlečenih (Recovered) navedeni su samo jednom, 10. avgusta, i od tada se ne pominju u izveštajima srpskog ministarstva. Prvi broj predstavlja osnovni pokazatelj intenziteta zaraze. Ono što se saopštava, broj hospitalizovanih, jeste značajan podatak, ali nepotpun. Nedostaje podatak o obolelim koji se "nalaze u kućnim uslovima", A brojevi koji se navode su, najblaže rečeno, čudnovati.

Na primer, prema zvaničnim podacima, 17. novembra broj hospitalizovanih se naglo povećao za okruglo 1.000, iako su ostalih dana u tom mesecu povećanja bila između 48 i 384. Tog dana je registrovano 4.994 novozaraženih. Podaci: koliko je određenog dana hospitalizovanih lica otpušteno, koliko novih pacijenata hospitalizovano i koliko je novozaraženih poslato na kućno lečenje - ne iznose se.

Srbija nikako da se oslobodi ove pošasti, iako je prošlo devet meseci. A zaboravilo se da je Jugoslavija imala jedan od najbolje organizovanih zdravstvenih sistema na svetu. Njen predstavnik je bio prvi predsednik skupštine Svetske zdravstvene organizacije. Nekad bilo... U Srbiji, zdravstveni sistem je pukao. A nema ko da ga servisira. Sindikat lekara se ne sluša, a pokret "Ujedinjeni protiv kovida" se ignoriše. Član kriznog štaba poručuje da će odgovoriti na sva pitanja u vezi epidemije, kad ona bude završena!

Kada će Srbija doći do završne faze, što podrazumeva da dijagram ukupnog broja zaraženih trajno bude u zasićenju (odnosno, da je dnevni priraštaj broja zaraženih jednak nuli), a broj bolesnih manji od, na primer, jednog postotka najvećeg vrha, ne zna se. Iako ljubitelji prognoze i dalje izvaljuju neke datume (i stalno ih koriguju), to najverovatnije neće biti uskoro. Tek kada Srbija pouzdano dospe na vrh grbe, biće lakše da se potrefi dobitna kombinacija.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.