Epidemiolog Radovanović: Izlazak na izbore je veliki rizik po zdravlje!

Broj novootkrivenih osoba koje su inficirane koronavirusom ne samo da ne opada nego se iz dana u dan povećava. Kako u takvoj situaciji shvatiti izjave članova Kriznog štaba da je epidemija pod kontrolom?

- Uslovno rečeno, epidemija je još pod kontrolom, utoliko što se otkrivaju teže oboleli i što se u odnosu na njih preduzimaju odgovarajuće mere. Međutim, stanje je rovito. Punih šest nedelja broj novootkrivenih infekcija se kreće u manje-više istom rasponu od 20-30 do preko 100, bez tendencije opadanja - kaže Radovanović za naš portal.

Da li vlast i Krizni štab ugrožavaju zdravlje građana time što ne pridaju značaj širenju epidemije?

- Verujem da ne ignorišu postojeće okolnosti i da nisu izgubili interes za narodno zdravlje, ali da su im izbori imperativ. Sve ostalo, uključujući oboljevanje od kovida 19, doživljava se kao ometajući činilac. Ponašaju se kao da su se zatekli na livadi po pljusku, pa se mora do zaklona. Uleteće se u po neku baru, okliznuće se u blatu, ali važan je jedino cilj - 21. juni. 

Preti li nam sada opasnost od "švedskog scenarija"?

- Predrasuda je da su Šveđani potpuno ignorisali pandemiju. Oni su zaštitili domove za stare i dali uputstva stanovništvu kako da se ponaša, ali nisu insistirali na kaznama. Shvatili su da je tako liberalna politika pogrešna, pa su je kasnije pooštrili. Tamo univerziteti ne rade, nema masovnih okupljanja, nema ni sportskih takmičenja uz prisustvo publike, a od početka se preporučuje da se radi od kuće.

Kod nas je sada sve dozvoljeno?

- Mi se, međutim, ponašamo mnogo opuštenije nego Šveđani pre nego što su se otreznili. Poređenja pokazuju da Srbija ima najtolerantniji odnos prema novom virusu korona u celoj Evropi, dopuštam da je Belorusija izuzetak, jer situaciju u toj zemlji nisam analizirao.

Da li je vreme da se neke preventivne mere vrate?

- Nije izgledno da se pribegne smislenim protivepidemijskim merama pre 21. juna. Posle toga sve će zavisiti od epidemiološke, ali i od političke situacije.

Kako komentarišete izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara da 10. jula nećemo imati nijedan slučaj inficiranih koronavirusom?

- Ako se stručnjacima dozvoli da neometano rade svoj posao, verovatno će broj novozaraženih tokom 24 sata i pre tog datuma postati jednocifren, pa se potom približiti nuli. Ne bih se kleo u potpuni nestanak bolesti tokom leta. Mnogo je realnije da se ona javlja sporadično, a od naše spremnosti zavisi da li ćemo je i u kojoj meri ćemo je otkrivati. Inače, da se Krizni štab početkom maja rukovodio uzusima struke i savetima Svetske zdravstvene organizacije, mere bi bile ublažavane postepeno, uz praćenje efekata, a ne bi bilo ni političkih skupova, ni masovnih poseta utakmicama, ni bahaćenja po privatnim proslavama, pa bismo se rekordu o kojem govori ministar već sada približili ili ga dostigli.

Kao da nešto ne funkcioniše u Kriznom štabu?

- Stiče se utisak da su stručnjaci u Kriznom štabu rezignirani i da su digli ruke. Pokazatelj „šumova na vezi“ su česte kontradiktorne izjave sa kojima oni izlaze u javnost. Spremniji na zapostavljanje struke među njima pribegavaju „šminkanju“ situacije, što se ogleda čak i u svojevrsnom „novogovoru“, a najdrastičnije se ispoljava haosom sa brojevima bolesnih i izlečenih. Jedan istinoljubiv i posvećen srednjoškolac bi tu statistiku lako doveo u red. 

Vlast se ponaša kao da virus drži u svojim rukama?

- Lako je vladati podanicima, ali je teže zauzdati prirodne fenomene. Osveta prirode zna da bude surova.

Za četri dana biće održani izbori. Da li će i u kojoj meri izlazak tri miliona ljudi na birališta uticati na rast broja obolelih od koronavirusa?

- Predizborne aktivnosti i izbori su školski primeri situacija koje treba izbegavati. Za takav zaključak nije potrebno zavirivati u stručnu literaturu, već se osvrnuti na ponašanje ostalih zemalja. Naši susedi, poput Crne Gore, Hrvatske i Mađarske, koji su, za razliku od nas, svrstani u grupu uspešnih boraca protiv kovida 19, jer su epidemiju stavili pod kontrolu za samo 5-7 nedelja, nikad sebi ne bi dozvolili takav luksuz. Isto važi i za susede kategorisane u grupu lošiju od naše (BiH, Severna Makedonija, Bugarska), da ne idemo dalje od regiona. A, saznanja o eventualnom rastu broja zaraženih zavisiće kako od striktnosti pridržavanja mera, tako i od entuzijazma kojim se uočavaju posledice.

Da ste član Kriznog štaba da li biste predložili da se izbori odlože?

- To bi mi bila profesionalna obaveza.

Da li smatrate da je izlazak na birališta nepotreban zdravstveni rizik?

- Dodatni rizik svakako jeste. Stručno gledano, nepotreban je, a s političke tačke gledišta - valjda zavisi od posmatrača.

Koliki će biti rizik za starije osobe i hronične bolesnike da se u nedelju pojave na glasačkim mestima?

- Dolazak u masu i guranje sa komšijama nesumnjivo su faktori rizika. Nije reč samo o opasnosti neposrednog zaražavanja starijih i bolesnih ljudi. Oni mogu da sede kod kuće, a da ih zaraze bližnji po povratku sa birališta.

Da li je pametno da se i dečiji vrtići pretvore u birališta?

- Odluka bi bila nepromišljena čak i kada bi bilo dovoljno vremena za dezinfekciju. Međutim, članovi glasačkih odbora napuštaju prostorije oko ponoći, a već šest sati kasnije dolaze deca. Jasno je poručeno da u tom intervalu, u noći između nedelje i ponedeljka, nadležni ne mogu da učine prostor bezbednim - zaključio je prof Radovanović u razgovoru za Direktno.rs.