Radovanović Konu: Kreveljili ste se 26. februara!

- Lično mislim da je stručni deo Kriznog štaba imao preča posla, pre svega da brani svoj kredibilitet ugrožen ponavljanim kontradiktornim porukama, dezavuisanjem donetih stavova odlukama vlasti, pa naknadnim odricanjem od svojih stavova itd, ali šta je - tu je - napisao je Radovanović na svom fejsbuk nalogu.

U pomenuto, tekstu dr Radovanović ističe da je iznenađen Konovim vraćanjem na neaktuelnu dilemu između vanrednog stanja i vanredne situacije, dodajući da je "javnost je juče očekivala odgovor na bar dva ključna pitanja – kako ne mogu da se slože da li su potrebne maske i kako pravdaju kontroverznu odluku o jednostranom otvaranju granica".

Radovanović je sa saglasan sa Konom da bi, bez preduzimanja mera, broj žrtava bio veći ali, kako kaže, "valja uočiti da smo prošli najgore u regionu: imali smo najrigoroznije mere, a najvišu stopu obolevanja. Ta nesrazmera je utoliko upadljivija što smo pribegavali vrlo restriktivnim kriterijumima za testiranje, zbog čega su, bar prvih sedmica, mnogi bolesnici sa tipičnom ili skoro tipičnom slikom bolesti ostajali netestirani - dodajući da "Srbija nije spremno dočekala pandemiju zbog čega nas je, kako ističe, profesorka Markotić, direktorka Klinike za zarazne bolesti u Zagrebu, nedavno označila kao jedini negativni primer u regionu. Ova konstatacija ide na račun države, a istovremno predstavlja priznanje Kriznom štabu zbog uslova pod kojima je radio".

Radovanović se osvrnuo i na konferenciju održanu 26. februara.

- Greši kolega Kon kad pomišlja da smo „ljudi koji pojma nemaju u kakvoj situaciji je započela pandemija“. Na osnovu kreveljenja tokom one sramne konferencije za štampu 26. februara svima je jasno da je pandemija započela u atmosferi potpune ignorancije. Konu sam ranije odao priznanje što se tada držao dostojanstveno, uz samo jedan usiljeni smešak. (Grešan sam što nikada nisam pohvalio profesora Vladimira Petrovića, našeg najvećeg radno aktivnog poznavaoca epidemiologije zaraznih bolesti, koji se i tada i kasnije tako uspešno sklanjao da malo ko zna za njegovo članstvo u Kriznom štabu).

Radovanović ističe da je zapanjen "saznanjem da kolega Kon veruje kako proglašenje epidemije od većeg epidemiološkog značaja (čitaj: vanredne situacije) navodno dopušta samo davanje preporuka. Istina je da po čl. 52 zakona koji svim epidemiolozima mora da bude dobro poznat ministar zdravlja može da naredi zabranu okupljanja, ograničenje kretanja, zabranu ili ograničenje putovanja, vanrednu vakcinaciju itd. Takođe je ovlašćen da naredi obavezno učešće pravnih lica, preduzetnika i građana u suzbijanju zarazne bolesti. Razlika između vanrednog stanja (koje se, inače, proglašava kada je u pitanju opstanak države) i vanredne situacije samo je u tome što u prvom slučaju na ulice izlazi vojska sa dugim cevima i što mogu da se odlože izbori, dok u drugom slučaju o sprovođenju zabrana i drugih mera brine policija".

Takođe, mišljenje Radovanovića se mimoilazi sa Konovim i kada je reč o mogućnosti sprovođenja nabavki tokom pandemije.

- Dr Kon pogrešno misli i da nisu mogle „da se sprovode razne vrste neophodnih nabavki samo sa proglašenjem epidemije“. Vanredna situacija, kao i vanredno stanje, dopušta direktne nabavke, bez tendera i drugih ograničenja. (Uzgred, treba li podsećati na „Krušik“ i slične primere kao dokaz da kod nas ni u redovnim okolnostima slične „formalnosti“ ne moraju da važe?)

Međutim, Radovanović je saglasan sa Konom da je "tadašnja direktorka Fonda za zdravstveno osiguranje nevina čamila u zatvoru" jer, kako kaže, "proces nabavke vakcina ide na dušu nadležnog ministra zdravlja".

Dalje, Radovanović navodi da je epidemija variole 1972. godine uspešno suzbijena proglašenjem vanredne situacije, od koje je izuzetak bila teritorija Kosova i Metohije, dodajući da su mere zabrana bile oštre i sprovođene su po zakonu koji se od tada nije bitno menjao.

- O dovoljnosti i primerenosti vanredne situacije nastaloj pretnji usled kovida 19 izjašnjavali su se i lekari i pravnici. Stekao sam utisak da je, uz retke izuzetke, u tom pogledu postignuta opšta saglasnost. Ništa nas ne sprečava da razgovor nastavimo u stručnim krugovima, kada sve prođe. To će biti prilika da otvoreno razmotrimo i propuste nagoveštene u oba naslova - zaključio je Radovanović.