"Mi smo Srbi i hrišćani": Politički aksiom studentske liste?

Ta devojka se pokazala kao rođena političarka, jer, dosta je govorila u stilu "naokolo, pa, na ćoše“, a od nje se to najmanje očekivalo.

Iskusna novinarka, urednica Dnevnika, koja je ugostila tu studentkinju, pokušavala je da "izvuče“ od gošće ono što gledaoce najviše interesuje.

A, to je: kakav je Program i koja je politička orijentacija studentske liste?

Pošto je gošća pokušala da se odalji od postavljenog pitanja, ipak, dala je, konačno, odgovor koji je glasio: "Mi smo Srbi i hrišćani“.

A, ljudi?

Kako ono reče blaženopočivši patrijarh srpski Pavle: "Budimo ljudi iako…“

Kako bi reagovala naša javnost da se, kojim slučajem, ovo što se sa studentima dešava u Srbiji, dešava, recimo, u Hrvatskoj, a da je na isto pitanje tamošnja studentkinja odgovorila: "Mi smo Hrvati i katolici“?

Kakva je to poruka svima koji ne pripadaju određenoj naciji i veroispovesti? Ili onima koji su iz mešanih brakova? A, svi oni su, svim srcem, stali u odbranu svih onih vrednosti za koje se deklaratino zalažu studenti od samog početka nihove „obojene revolucije“!

Šta svi oni da, sutra, očekuju od "Srba i hrišćana“? Ako je to politički aksiom studentskog pokreta?

Dan kasnije, jedan apsolvent pravnog fakulteta javno saopštava da na studenskoj listi nema ni jednog studenta?!

Šta su, onda, studenti koji se javno oglašavaju u ime studentske liste? Zvanični ili nezvanični portparoli studentske liste? Da li svi oni koji su na studentskoj listi zastupaju tu, rečenu, programsku orijentaciju: „Mi smo Srbi i hrišćani“? Zašto se, onda, uopšte, lista zove „studentska“? Zato što su je oni stvorili i oformili?

Ako je tako, čemu tolika tajnovitost po principu masonerije?

I, na kraju. Tolika arogancija i prepotentnost u odnosu na zvanične političke opozicione stranke, blago rečeno, nije fer odnos. To su ljudi koji koji su bili i ostali na udaru vladajućeg režima i, valjda, zaslužuju, ako ništa drugo, ono, bar, malo više poštovanja, uvažavanja i priznanja.

Da, i među njima ima razilaženja. Neke stranke bi da se potpuno uklope u studentsku listu i povuku se iz političko-izborne arene, a neke bi samostalno na predstojeće izbore.

Sve to skupa što se dešava, da li slučajno ili ne, savršeno odgovara režimu.

I, kako stvari stoje, u stvorenoj atmosferi i međusobnom odnosu političkih aktera, kada bude došao dan za republičke izbore, po svoj prilici, biće kao u onoj duhovitoj pričici kada su otac i sin plivajući krenuli preko okeana za Australiju. Sin je, plivajući, pitao oca:

“Tata! Koliko je daleko Australija?“

"Ćuti i plivaj!“- odgovorio mu je otac.

Živan Haravan