Gorak policijski hleb

Ali, tada je utemeljen i stav da policija mora da bude pod kontrolom Vlade. Dakle, ne pod kontolom stručnog policijskog kadra i nadzora.

Tako je utrt put da policija bude pod kontrolom raznih amatera kojima je, u "podeli kolača" vlasti "zapalo" da budu ministri policije. A, tako "izabranim" ministrima je omogućeno da stvaraju "timove" od svojih poslušnika, familije, ljubavnica, kumova, ortaka…

Tako smo, u našem slučaju, imali razne amatere poput Stefanovića, Hrkalovićke, Gašića… Sadašnji ministar policije je po zanimanju - političar. Koji, od kvalifikacije za prvog čoveka na čelu MUP-a, ima samo svoju opčinjenost pendrekom.

Može li, danas, bilo koja država da bude bez policije?

U prošlosti bilo je utopista, anarhista, marksista koji su, u nekom svom imaginarnom svetu budućnosti "videli" državu i društvo bez policije. Što se vremenom pokazalo kao njihova površnost i nepoznavanje prirode ljudskog roda.

Policija je, danas, neraskidiv deo svakog državnog mehanizma i realna potreba društva.

Šta je, u našem slučaju i okolnostima, motiv svakog mladog čoveka da se opredeli za profesiju - policajac? To, sigurno, nije plata od koje će biti u stanju da lagodno živi, izdržava porodicu, plaća iznajmljeni stan ili stanarinu,školuje svoju decu…

Rukovodi se, prvo, zaposlenjem koje podrazumeva strogu poslušnost svojih nadređenih i svojom verom da će biti u službi mira i bezbednosti svih građana svoje države.

Sa tom verom su od policajaca-pozornika, komandira, specijalaca, inspektora, žandarma, svi oni izabrali svoj opasan i nezahvalan posao.

Pa, tu skoro, su naši policajci danima i noćima, pod užasno teškim vremekim uslovima i uz veliku opasnosti po svoj život, u vrletima prijepoljskh šuma i brda, pronašli i uhapsili dvostrukog ubicu koji je imao dve puške kod sebe i koji je nedeljama bežao ispred crnogorske policije. A, kojih se sve užasa ne nagledaju policajci i inspektori prilikom saobraćajnih nesreća, ubistava - teška je to priča.

Ali, taj častan posao prljaju oni koji su u profesiji policajca videli šansu da se, u sprezi sa kriminalcima ili mitom brzo obogate, da se sadistički iživljavaju nad privedenim građanima po raznim osnovama, nad demostrantima koji protestuju protiv vlasti… Neko će da kaže da takvi samo postupaju po naređenju svojih naredbodavaca.

U teoriji, kako su ih sve učili, policajac nije dužan da postupi po naređenju ako je ono protivzakonito. Ne, ako od vrha vlasti stigne naređenje tipa "razvaljuj!" policajci, poput robota, moraju da slede naređenje i nemilosrdno krenu u akciju.

Setite se one nadrealne scene pred zgradom novosadskog Tužilastva i Suda kada je grupa žena - demonstranata ponudila promrzlim, umornim policajcima u teškoj opremi, čašu toplog čaja da se malo okrepe. Ni jedan se nije usudio da prihvati čašu čaja. Da je, samo, jedan od njih prihvatio, tog trenutka bi mu to bio poslednji čaj u životu koji je popio u svojstvu policajca!

Ima li izlaza u ovoj našoj, uzavreloj političkoj sceni sukoba između nezadovoljnih građana i vlasti? Sa policijom u sendviču.

Postoji, možda, izlaz u jednom, doduše, utopijskom predlogu opoziciji da predloži kohabitaciju sa policajcima.

Opozicija, u kojoj, nažalost, imamo i opoziciju opoziciji, mogla bi i morala bi da se složi u jednom javnom zajedničkom proglasu kojim bi se obratila policiji i koji bi, približno glasio:

"Poštovani, naši, policajci! Znamo da je veliki broj Vas nezadovoljan svojim materijanim položajem i stanjem u našoj drzavi. Znamo, Vi ste dužni da obezbedite i čuvate red i mir u našem društvu. Ne nasedajte provokatorima koji imaju zadatak da između Vas i nas građana, veštački stvore uslove za Vašu intervenciju protiv nas. Mi, policajcima svih profila, koji se nisu ogrešili o Zakone ove naše države Srbije, GARANTUJEMO ostanak na svojim radnim mestima i propisanom napredovanju u službi sa platama dostojnim čoveka, u slučaju da na narednim, pravičnim i ravnopravnim izborima osvojimo vlast."

Ako je ovaj predlog neostvariv, bar, lepo zvuči.

Živan Haravan