Kolumne

[ Izvor: Miodrag Jovanović ]

09. 07. 2024. 13:30 7

(Ne)ustavni (U)sud

Na kraju mitinga koji je ProGlas organizovao 30. decembra 2023. godine, rekao sam ispred Ustavnog suda da, ako se ova institucija do Sretenja ne oglasi po podnetom zahtevu za poništavanjem izbornog postupka zbog nepravilnosti koje su "imale bitan uticaj na izborni rezultat", Srbija ulazi u otvorenu diktaturu, autorski tekst Miodraga Jovanovića prenosimo u celosti.

Na kraju mitinga koji je ProGlas organizovao 30. decembra 2023. godine, rekao sam ispred Ustavnog suda da, ako se ova institucija do Sretenja ne oglasi po podnetom zahtevu za poništavanjem izbornog postupka zbog nepravilnosti koje su „imale bitan uticaj na izborni rezultat“, Srbija ulazi u otvorenu diktaturu.

Nekome su se te reči mogle učiniti preoštrim ili neutemeljenim. Međutim, nakon više od pola godine svojevrsne omerte sudija Ustavnog suda, u kom periodu smo svedočili novoj izbornoj farsi, teško je ne oteti se utisku da živimo u ozvaničenom režimu lične vlasti predsednika Republike. U tom režimu, vladajuća većina u Narodnoj skupštini je puka glasačka mašina koja podiže ruku na zvuk zvonceta, nikad glomaznijom Vladom rukovodi premijer koji se ne pita nizašta, a na čelu resora su ministri za koje jedva ko od građana da zna. Posebno opasno obeležje tog režima ogleda se u uzurpaciji pravosuđa zarad vlastodržačkih ciljeva. Tako se najviši nosioci javnotužilačke funkcije utrkuju u zametanju kriminalnih tragova svakoga bliskog vrhuški vlasti, a pažljivo odabrane sudije se angažuju za naručene presude koje podupiru sistem apsolutne nekažnjivosti i neodgovornosti politički privilegovane kaste.

U tom režimu, posebno mesto zauzima Ustavni sud, institucija koja je istorijski nastala sa idejom da zauzdava kapricioznu političku većinu u demokratiji. Ne samo da Ustavni sud Srbije ne obavlja tu funkciju, nego se već duže vreme - u ovom poslednjem sastavu, svakako – ponaša kao slepi branilac samovolje predsednika Republike i njemu bliske klike. Pa tako, kad je bilo potrebno odbraniti odluku da u uslovima pandemije vanredno stanje proglasi predsednik Republike zajedno s predsednicom Vlade i Skupštine, Ustavni sud je našao da je to u skladu s Ustavom, jer Narodna skupština, koja je primarno za to nadležna, nije imala „organizacione mogućnosti“ da se sastane, iako su kafići, restorani i tržni centri najnormalnije radili u tom trenutku. Ili, kad je bilo potrebno zaštiti Sinišu Malog od etikete plagijatora, Ustavni sud je posegnuo za još neverovatnijom vratolomijom – da Univerzitet u Beogradu može da utvrđuje da li je doktorska teza plagirana, ali da nema pravo da licu za koje je utvrđeno da je neetički postupalo uskrati zvanje doktora nauka. Najzad, u nemalom broju drugih, politički osetljivih slučajeva Ustavni sud je naprosto odlučio da ćuti i pravi se mrtvim. Pa tako nije reagovao ni kada su 2021. godine ekološka udruženja uputila inicijativu za ocenu ustavnosti/zakonitosti Vladine Uredbe iz 2020. o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“, uprkos tome što je taj projekat izazivao ogromno nezadovoljstvo javnosti koje je kulminiralo blokadama saobraćajnica.

Svojim kontinuiranim (ne)delovanjem, Ustavni sud šalje jasnu poruku građanima Srbije, da je naš usud stanje politički celishodne neustavnosti i bespravlja. Drugim rečima, mera spremnosti Ustavnog suda da se u politički osetljivim stvarima angažuje na zaštiti Ustava i zakona ove zemlje direktno zavisi od toga da li je to politički poželjno i probitačno za predsednika Republike i vladajuću većinu. Samo u tom kontekstu se može razumeti nagoveštaj da će se Ustavni sud 11. jula izjasniti o neustavnosti/nezakonitosti Vladine Uredbe iz 2022. o prestanku važenja ranije pomenute Uredbe o Prostornom planu “Jadar”, do koje je i došlo usled masovnih protesta građana. Nagoveštaj izjašnjavanja Ustavnog suda javlja se baš u trenutku vaspostavljene medijske i političke kampanje predsednika Republike i vladajuće većine u prilog eksploatacije litijuma, iako je po donošenju Uredbe iz 2022. godine rečeno da je “stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji.” Činjenica da Ustavni sud uskraćuje odgovore na jednostavna pitanja medija – da li je sednica zaista zakazana za taj dan, kao i ko i kada je podneo inicijativu za ocenu ustavnosti/zakonitosti Uredbe iz 2022. godine – stvara dodatno uverenje kod građana da je reč o instituciji koja dela daleko od očiju javnosti i po direktnim nalozima vlasti. Zato nezavisno od toga da li će Ustavni sud 11. jula zaista odlučivati o tom pitanju ili neće, građani imaju pravo da se tog dana okupe pred ovom institucijom i zatraže da ona napokon počne da se ponaša kao beskompromisni i nepristrasni branilac Ustava i zakona Srbije, a ne kao servis režima lične vlasti predsednika Republike.

Miodrag Jovanović

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 7

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Memorandum

Zoran Živković [19.07.2024.]




Video dana

Poletećeš ka zvezdama

Anketa

Da li ste za kopanje litijuma u Srbiji?

Rezultati