Vojvodina je ekonomski i vrednosno urušena

Prve asocijacije na Vojvodinu su ravnica, plodna zemlja i žito, ali foteljaši na vlasti ne mare za taj potencijal koji bi omogućio razvoj domaće poljoprivrede. Evidentna je naklonjenost jačanju monopola u poljoprivredi, pa ni republička ni pokrajinska vlast ne podstiču mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, a subvencije su minorne.

Zrenjaninci godinama nemaju pijaću vodu, a ređe se spominje da su i stanovnici nekih drugih mesta po Vojvodini, kao što je Kulpin, suočeni sa istim problemom - nedostatkom čiste i zdrave vode u 21. veku. Vlast Srpske napredne stranke je imala godine da donese Zakon o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine, ali to nisu uradili, iako je to predviđeno još Ustavom iz 2006. godine, dakle pre više od petnaest godina. Pokrajinske nadležnosti na papiru ne znače puno, ako pokrajina nema adekvatna finansijska sredstva kojima može da raspolaže.

U AP Vojvodini, prema popisu RZS iz 2022. godine, ima 1.740.230 stanovnika, što je manje za čak 191.579. u odnosu na popis iz 2011. godine. Između popisa iz 2011. i 2022. godine broj Mađara u Vojvodini smanjio se za 68.815, Slovaka je 2011. bilo 50.321, a 2022. 39.807, manji je broj u navedenom razmaku i Crnogoraca, Hrvata i Rumuna. Dakle, čak i multikulturalnost kojom smo se s pravom u Vojvodini ponosili, ovim trendom se, nažalost, smanjuje. Jedan od razloga za to opravdano je tražiti u lošem kvalitetu života i opštoj nesigurnosti, zbog koje logično deo stanovništva odlučuje da svoj dom gradi negde drugde.

Koliko god situacija bila loša, gore bi bilo da se ponašamo nezainteresovano. Treba da se zalažemo za promene, koje ćemo postići negovanjem istinskih vrednosti poput multikulturalnosti, multietičnosti i kulturnog nasleđa, a najveća pažnja mora da se usmeri na obrazovanje koje je ključ oporavka i razvoja društva.

Saška Radujkov, poslanica u Skupštini AP Vojvodine, Pokret za preokret