Satira(nje) u obrnutom smeru

Kod nas, u našoj realnosti i svakodnevici, dešava se nešto sasvim suprotno. Vlast se i prema satiričarima i prema satiri odnosi ne samo ignorantski, već se, svojim odnosom prema društvenom ambijentu, svojim potezima i postupcima direktno i otvoreno smeje u lice svima koji joj satirom i kritikom (uzalud) ukazuju na bilo koju grešku. Za razliku od satiričara koji se pisanom reči obraćaju javnosti, vlast se, toj istoj javnosti, obraća svojim (ne)delima koja su neshvatljiva i neprihvatljiva sa aspekta zdravog razuma, morala, logike, pravde, etike, zakona.

Bez preterivanja, takvih poteza vlasti je bezbroj i zato je dovoljno navesti samo tri od njih, a koji sve navedene vrednosti satiru u ćosak. Jesu li se Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, onako, kako to mogu samo “politički otac i sin”, “pošteno” dogovorili da Toma dobije vilu na Dedinju od 800 kvadrata i da se tamo useli sa svojom suprugom? Ima li ovaj bračni par, u tom dvorcu, poslugu, svog vozača, besplatnu i bogatu ishranu i pritom veliku Tominu platu od koje “njih dvoje žive”? Je l' ono beše mi imamo Ministarstvo inostranih poslova i Privrednu komoru Srbije? A, beše li da je Toma, nešto, kao koordinator privredne saradnje Srbije sa Kinom i Ruskom Federacijom? Ima li Toma vremena, na pretek, da se bavi poslom koji najbolje zna, a to je pečenje rakije u svojoj Bajčetini? Jesu li neki, svojevremeno, vapili da nam na čelo države dođe, brate, neki čist Srbin i, pritom, da bude domaćin iz Šumadije?

Na sva, ova, postavljena pitanja odgovor je - potvrdan. Ali, takav odgovor, nameće niz novih pitanja. Kako je Vučić mogao Tomu da useli u NAŠU vilu, a da nas, prethodno, nije pitao za dozvolu? Kako je moguće da se NAŠIM parama sve živo plaća Tomi, počev od Tomine plate, pa, do posluge, vozača i šta sve još? Šta radi Toma u “sedmočasovnom radnom vremenu” pored živih Ministarstva inostranih poslova i Privredne komore Srbije? Da li mu je “radno vreme” skraćeno, a plata upola manja od kada je naša privredna saradnja svedena samo na Kinu?

Vozi li Toma, još uvek, onog izbledelog zelenog, korodiranog "golfa" u kome je bio viđen za volanom 90-ih godina prošlog veka? Odlazi li tim "golfom" do svoje Bajčetine da se, kao srpski domaćin, prvo pomoli u crkvi, koju je sebi, od NAŠIH para, izgradio, a potom, da se baci na svoj omiljeni posao - pečenje rakije?

Ovih dana je javnost bila uzburkana zbog donetog i potpisanog Zakona kojim se domaćim bogatašima (termin - tajkun je rezervisan za Šolaka), daje na tacni NAŠA zemlja za džabaka. I to u vrednosti od milijardu evra. Kinezi su se, već, odomaćili kada je reč o posedu NAŠE zemlje. Tako da će "običnog" građanina ili građanku skuplje koštati pantalone ili haljina kupljeni u seknd-hendu od posrećenih bogataša koji će dobiti NAŠU zemlju na poklon. Ruši se u Beogradu Slavija i ruši se sve u Srbiji gde "pošteni" investitori pokažu prstom i što će im, po njihovoj proceni, višestruko uvećati to ogromno bogatsvo koje su stekli "čistim i časnim" poslovima. U očiglednom dilu sa vlastima rade i grade sve što im se prohte.

Umesto prostornih planova, umesto kulturno-istoriski neprocenjivo značajnih objekata i na sve apele istoričara umetnosti, arhitekata i svih građana koji vole svoje gradove, vlast ima samo jedan odgovor: RAZVALJUJ! I šta je to sve drugo nego podsmevanje vlasti narodu u lice!? Vlast je termin satira shvatila i razumela kao - satiranje!

I za sada - to im dobro ide!

Živan Haravan