Poslednja odbrana od naroda

Od početka protesta “Srbija protiv nasilja” skoro svaki dan imamo neku specijalnu emisiju, neko vanredno uključenje Aleksandra Vučića, izazvano očiglednim strahom, u dnevnik ili šta već Suzana Vasiljević, predsednikova savetnica za medije i njihova propagandna mašinerija smisle, kako bi probali da zamažu oči javnosti. Njihov cilj je da se sve vrti oko predsednika, da se cela javnost umesto povodom za protest, bavi Vučićevim izmišljotinama. Poruka koja treba da stigne do naroda je jasna: On je izbavitelj i heroj.

Izgleda da SNS shvata da Vučić nije ono što misli da nama jeste. To nije samo zabluda jednog po svemu Nušićevog sumnjivog lica, niti skup njegovih nepouzdanih poltrona. Reč je naprosto o stanju stvari, koje samozvani analitičari izuzetnog gazdinog podvižništva obrazlažu neviđenim epskim budalaštinama. Odbrana grobova porekla, deca kao naslednici osvete (kome), izvesno je narodu koji ga ne podrži. Promovisana je javna panika kao vid odbrane od nemoći i nesposobnosti ovdašnje vlasti i njenog vrha.

Laž je Vučićevo suvereno carstvo, pa je istina o njegovom ugledu među narodom, koji je bez milosti gotovo svakodnevno saopštava opozicija, glogov kolac za njega. Njegova izjava da ga neki ljudi toliko mrze da počinju da mrze i Srbiju, jer je on na njenom čelu, postaje jako opasna. Najviše zbog ideje koja nastaje iz ove sumanute rečenice: on je spreman da brani sebe sredstvima Srbije. Dakle, za njega je narod upotrebno sredstvo. Država, dakle, to je on. Svima je priznao ono što odavno zna, i sada je u to siguran, tek kad je krenuo da traži sebe po grobovima predaka. Tipična radikalska spoznaja Srbije. Evropa sad mora da čeka.

Teško je poverovati da Vučića zaista niko ne mrzi. Sigurno je da on mrzi sve koji ga ne vole. A to su trenutno svi oni ljudi na prestoničkim ulicama. Vreme anestezije donelo je zloćudnu mutaciju vrednosnog sistema. Setite se, predlozi o doživotnoj vladavini, ili donošenju zakona o zaštiti imena i dela od bilo kakvih javnih primedbi. Maligni okvir za razumevanje sloma, znak da sve što je loše može da postane mnogo gore.

U svom sve otvorenijem svetu laži, Vučić vidi mogućnost za odlaganje važnih odluka. Takve odluke on nikada neće doneti, sve što radi je bitka za opstanak i raspolaganje oskudnim vremenom. A, ima ga sve manje, i on to zna.