U kandžama društvenih mreža

Termin "društvene mreže" u pravilnom tumačenju podrazumeva različita međuzavisna društvena organizovanja: NVO, prijateljstva, familijarna okupljanja, međusobna povezanost pojedinaca unutar mreže.

I u prvom i u drugom slučaju termin "društvene" bi, danas, mogao da opstane u najširem tumačenju.

Problem nastaje pojavom takozvanih "društvenih mreža" poput, takozvanih, servisa za "društvene mreže" kao što su: Twitter, Facebook, Instagram... i njima sličnih ubica čovekove ličnosti pretvarajući je u bezličnu, potpuno otuđenu, užasno usamljenu, nesrećnu individuu, koja živi u iluziji svoje "društvenosti", svog učesća u nečemu(?), svog "značaja" u sopstvenom i opštem ništavilu njegovih "prijatelja" i njegovih "neprijatelja".

Začuđujuće je da na tu planetarnu pošast, bar, koliko je poznato (prim. aut. ovog teksta), ne samo da nisu ignorisali, kritički se usmerili prema ovoj asocijalnoj pojavi ni sociolozi i niko od drugih intelektualaca. Naprotiv! Ceo Svet je ušao u tu MREŽU.

A, termin "mreža", sam po sebi, jasno govori i objašnjava da su ljudi bukvalno samovoljno ušli u tu, omamljujuću, mrežu iz koje se gotovo nikada, osim pojedinih slučajeva, neće osloboditi. To su, očigledno i pravilno moguće, nazvati ih "Nedruštvene mreže", a još pravilnije: "INTERNET KONTAKTI".

Policijske mreže za hvatanje ljudi, koje su bile predviđene u privremeno(?) povučenom Nacrtu Zakona o policiji, jesu društvena činjenica. One su nastale bez naše pojedinačne svesti, bez naše volje. Tako su nastale i tzv. "Društvene mreže". Onaj ko se, na svoju nesreću, nađe uhvaćen u policijskoj mreži za hvatanje ljudi, u istom je položaju kao i zarobljenik u nekoj od tzv. društvenih mreza. Izlaza nema, čovek postaje poput bespomoćne ribe uhvaćene u ribarskoj mreži. U oba slučaja on više nema svoje JA, već postaje deo bezlične mase zapetljane u mrežu i što se više koprca - to se više upetljava.

Ko je srećniji: slobodan čovek ili onaj nesrećnik koji se koprca, a čini mu se da se brčka, u nekoj od "društvenih mreža"?

Brakovi, veze koji se sklapaju posredstvom tzv. društvenih mreža, uz dužno poštovanje i iskrenu želju za nihov uspeh, svaki/svaka od njih, nisu produkt one iskonske, prirodne ustreptalosti dva ljudska bića koja prerasta u trajnu ljubav.

Ovakve, kakve jesu, tzv. društvene mreže, iliti INTERNET KONTAKTI, imaju svoju svrhu i opravdanost jedino u komunikaciji pristojnih ljudi, u poslovnim kontakatima, saopštenjima javnih ličnosti od značaja...

Ako ovaj tekst bude objavljen, verovatno će biti komentara. I svaki komentar, koji sa dobronamernim razlogom hvali ili kudi tekst, dobrodošao je.

No, i u komentarima je lako prepoznati "konzumente" tzv. "društvenih mreza". To su oni koji ili blage veze nemaju sa sadržajem "pročitanog" teksta ili bi da sav svoj jad i čemer iskale na autora. Ništa ih ne košta, a ostaće u ubeđenju da su, eto, bili važni.

Savet za takve ljubitelje komentara: Pokušajte iz sve snage da se iščupate iz kandži Vaše "društvene mreže". Videćete, biće Vam bolje.

Živan Haravan