Ljubodrag Stojadinović: Vulin u svom svetu

Vulin je fanatični podanik koji je spreman da uradi sve. Sve što se od njega traži, ali i više od toga, jedino su njegove ideje gore od naloga koje dobija. On je beskonačno opčinjen silom koja njemu daje moć. Ta nastrana veza je okvir za sve najgore što dolazi.

Novi direktor BIA ne nosi ličnu snagu da bilo šta učini od opšte koristi. On je samo dirigovani projektil, oblikovan sukobljenim ekstremnim ideologijama i pripremljen za konačan cilj. A to još izgleda tek kao nova faza ovdašnje distopije: srpski svet u ruskom svetu.

On je bio glasnik Srpskog sveta a i još je. Ta ideja iz glave koja nije njegova jeste maloumna ali zavodljiva, sa svim Srbima u jednoj državi za koju se još ne zna dokle će se prostirati, sa jednom partijom, jednom voljom i jednim vođom. Zna se i njegovo ime.

U svojoj biografiji Vulin ima mnogo tamnih fleka. Sve one su mu pomogle da bude na važnim mestima i odatle dobacuje komšijama preko plota pretnje, kletve i uvrede. Njegova sposobnost za konflikte i ekscese podigla mu je ugled kod Šefa sklonog svađalačkim ispadima i neprijatnim napadima besa. Tamo gde on nije mogao da stigne, ili jednostavno nije želeo da se meša, nastupao je Vulin, kao kaskader za najgadnije scene.

Kao i Šefa, Vulina je stalno držao neotklonjiv strah od protesta, i to one vrste koji bi mogli da obore sve što su zajedno razarali. Model za gušenje svakog otpora tražili su u iskustvima uglednih diktatora. Izbor Šefovih prijatelja (Orban, Erdogan, Si, Putin) to potvrđuje kao ideju o nesmetanoj, dugoj i apsolutnoj vladavini. Vulin je otišao u Moskvu kod Nikolaja Patruševa, kako bi naučio sve o "obojenim revolucijama" i silama koje ih ruše.

Taj Patrušev je tek nešto popravljena, dekonzervirana verzija okrutnih čuvara Staljinove strahovlade. On je naučio Vulina da su obojene revolucije akumulirana pobuna protivnika države i vladara, neprijatelja sa strane uz sasluženje izdajnika, plaćenika, opozicije, nezavisnih medija i opasnih novinara, ljudi sklonih da slobodno misle i govore. Učio ga je kako se one (revolucije) eliminišu. U odlučnoj fazi saosećanja za pobunjenike nema.

Iz Moskve se Vulin vratio sa inoviranim fanatizmom, spreman da zajedno sa klikom bilo koju ideju o rušenju vlasti smatra napadom na Srbiju. Takvu odlučnost je kod sebe video kao rodoljublje bez premca. Ali, osećao se dužnim da Patruševu vrati uslugu.

Neke ruske opozicionare koji su došli u Beograd jer su ga smatrali oazom kakve-takve slobode, prisluškivao je kao kriminalce, i to predao svom mentoru (prema svedočenju ruskog opozicionara Vladimira Kara Murze). Biti opozicionar nije krivično delo ni u Srbiji ni u Rusiji, ali su ti ljudi po povratku u Moskvu završili u Putinovom zatvoru.

Tako je Vulin praktično postao saradnik tajne službe strane sile, a zatim direktor BIA.

Vulin je opasan primerak na čelu BIA, pre svega zbog toga što je tamo postavljen da bi čuvao vlast jednog čoveka koji je njome opijen do ludila. Taj monolit koji čini režim frustriranog apsolutiste uz podršku nelegitimne sile, prilično je uzdrman i rasklaćen.

Uz nepodnošljive pritiske sa strane, ovde preti opšte siromaštvo i socijalni kolaps, energetska kriza, izolacija i nedostatak ogromne količine para za servisiranje vlasti. Kasa je prazna, izvori zajmova postaju nepoverljivi.

Telefonsko uključenje Šefa u dnevnik Pinka od pre dve večeri, pokazalo je sav strah, nervozu i nedostatak bilo kakvog državničkog stila. Nepriličan, pogan jezik, uvrede na sve strane (ološ!) od Rade Trajković, Kurtija do EU.

Izgleda da režim mora da padne pod silom svoje pogubne nesposobnosti, ili da posegne za čvrstom rukom i otvorenom torturom, uz preventivno gašenje svih medija na koje su se već namerili.

Moguće je da smo za tako projektovan završni čin dobili ovdašnju repliku Nikolaja Patruševa. Njegovog pouzdanog dresiranog poslanika Aleksandra Vulina, kome već šiju novu uniformu.

Ljubodrag Stojadinović