Grupni portret s civilizacijom

Osim ljudima u Zapadnoj Evropi, kosa se na glavi od svega ponajviše digla Volodimiru Zelenskom, koga je vest da Nemci traže turbinu iz Kanade teško pogodila, jer je on izgleda zaista poverovao u sve što mu je obećavano i što mu se govori. A od svega je najizvesnije samo jedno, a to je staro dobro licemerije, ili što reče Majkl Korleone senatoru na početku filma Kum 2: Senatore, svi smo mi deo iste hipokrizije.

Nažalost, nisu svi tako pametni kao Majkl Korleone u filmu Kum 2 i licemerje slabo prepoznaju, baš kao licemerne igrokaze velikih sila koje bi da budu u svojoj otimačini percipirane ne kao otimači i siledžije, več kao dobrotvori poput Majke Tereze. Zapadne sile su nekako uvek prepoznavale vapaj za ljudskim pravima i demokratijom tamo gde su velika nalazišta nafte, dok su Rusi krenuli u rat sa Ukrajinom i da bi Ukrajinu izlečili od nacista koji su pretnja tamošnjem ruskom stanovništvu.

I u jednom i u drugom slučaju ne možemo sporiti da je Sadam Husein bio zlo baš kao i Gadafi, kao i da su ukrajinski nacisti usred Evrope 21. veka idiotizam svoje vrste, ipak je veliko pitanje šta su ove sile donele a šta oduzele ovim državama svojim specijalnim operacijama, milosrdnim anđelima i ostalim bombardovanjima. Zapravo je suština da na svetu i nema nikakve pravde i zakona sem zakona jačeg. I ako se neka država nađe na meti interesa neke supersile, onda je sve što toj državi preostaje je to da se pomoli bogu da sve ne traje dugo i da se sve završi sa što manje žrtava i razaranja.

Kod nas je međutim cela priča sa ratom u Ukrajini dobila neslućene i neočekivane razmere. Oštro se podelila javnost za one koji podržavaju Rusiju i na one koji poržavaju sankcije Rusiji. Sve je otišlo i u totalnu karikaturalnost, pa se na protestu za podršku Rusiji pojavio i Putin od kartona i slovo Z kao simbol rata kojom su obeležena ruska vozila. Ulje na vatru je dolilo i uporno insistiranje zapadnih zvaničnika da se pod obavezno uvedu sankcije Rusiji da bi se i na delu pokazala privrženost Srbije zapadnim civilizacijskim vrednostima.

Znate šta, ja sam umetnik koji je vaspitavan na zapadnim civilizacijskim i kulturnim vrednostima. Upijao sam celog života američke filmove, američku muziku, engleski rok en rol. Vaspitavao sam se kao slikar na tekovinama i poukama francuskog slikarstva i obilazeći muzeje i galerije po Parizu peške obišao centar tog ogromnog i divnog grada i smrtno se zaljubio u njega. Dakle, ja sam obožavalac zapadne kulture, ali vam jemčim, da ovo što Zapadne vlade proklamuju kao nekakve civilizacijske vrednosti, nije ništa drugo nego padanje na najniže civilizacijske grane. Kako naime drukčije gledati na zabranu da se na Vimbldonu takmiče ruski teniseri nego kao na suštu diskriminaciju i rasizam. Čuju se čak i pokliči da se „kanseluje“ Dostojevski i slične ludosti.

Najtragičnije što među nama ima ljudi koji se nadovezuju na ovakve narative govoreći kako im je rusku kulturu Putin natopio krvlju i kako sad za njih ruska kultura više nema nikakav značaj.

Ludilo koje je obuzelo svet je kriminalno. Divim se ljudima koji nisu izgubili svoje fundamentalne temelje civilizovanosti i nisu poklekli pod svim onim što se oko nas dešava i, izvinite što ću reči: od sebe napravili teške budale. Znate šta, kulture tako velikih naroda kao što su francuski narod, ili nemački narod, ili ruski narod, veći su od bilo kojih ratova i bilo kojih uništenja. U to se možete kladiti, jer da nisu, svet bi u tim svim brojnim ratovima i uništenjima odavno nestao - a nije.

Moju malenkost odavno impresionira slučaj nekog čuvenog partizana koji je po oslobođenju, pošto se pošteno naratovao sa Nemcima po Jugoslaviji, upisao na Beogradskom Univerzitetu - baš germanistiku!

E to je čovek dragi moji.

E to je čovek.

Jovan Marinković