Prešla voda preko poda, niko čamac da mi doda

I ko se sad posle tolikih vekova mogao nadati letnjem pljusku? E, ali kiša je neophodna prirodna pojava, što bi reko drug Bajaga "to je neophodna strvar, da bi bio red i mir". I tu naš novi gradonačelnik u pomoć zove Čučka, koji je stručnjak za veliku količinu vode. Epohalan potez. Nemam šta pametnije da kažem nego da citiram Zokija Radmilovića "ja se njemu divim do imbecilnosti". Grad u čijoj istoriji nikad nije pala kiša, počinje da liči na Veneciju. A Venecija ima gondolu. Eto vidiš… A ja ko luda Nasta na Kališu kukam kako je posečeno drveće, a gondole neće biti, jer je Upravni sud poništio građevinsku dozvolu. Čuj sud jebote, kome to još treba i ko to još poštuje? Gondola je neophodna sada. Turizam će se razviti do neslućenih granica. Osim toga, biće to praktično iz više razloga.

Pre svega Srbija je zemlja vaterpola, to molim lepo, niko ne može da ospori. I red je da momci mogu da treniraju svuda. Sad ne moraju da gube vreme na odlazak i dolazak sa treninga. Pravo iz gajbe skoče u vodu i trening je počeo. Čitam smeju se ljudi novom gradonačelniku, kao kakvi znaci kuda ne sme da se vozi kad pada kiša? Čovek je posetio jednu nestvarnu zemlju Nambiju u kojoj za razliku od Beograda, u kome da ponovim nikad od njegovog nastanka nije pala kiša, kiša pada svaki dan. I tamo postoje ti sobraćajni znaci koji upozoravaju "ne vozi ovuda pada kiša". E sad, ja bih zbog vaterpolista kod kapija Beograda gde može da bude trening, jer kad kiša napada soliteri će da služe kao stative, stavio znak ne vozi ovuda trening je u toku.
Beograd nema akva park. Sad možemo da imamo najatraktivniji akva park u regionu i da budemo pravi lideri. Recimo tobogan može da ide sa vrha "Beograđanke". Šteta što su je prodali, mogao je grad da naplaćuje ulaznice, ovako mora da se napravi ugovor sa novim vlasnicima. Neka, dobro je to, važno je da stvari funkcionišu, može da se napravi privatno-javno partnerstvo, svima lepo.

Onda vidi, tolika količina vode u Beogradu vodi ka pomirenju i smanjenju tenzija između dve strane. Pisao sam već da sam ja jedan zadrti lik, da ne upotrebim neku težu reč, te sam uvek uz ove što mostove grade, a nikad uz ove što mostove ruše. Uvek sam za Zarića, nikad za Vesića. Ali vidi, evo prilike da se približimo u stavovima. Stari savski most neće biti srušen, ali ga ipak neće biti. Biće potopljen. I investitor Beograda na vodi sit i mostovi na broju. Ok, oni sad postaju suvišni, ali neće se rušiti. Kad smo kod Beograda na vodi, on mora promeniti ime. Nije dobro Beograd u vodi, jer ne bi se razlikovalo od ostalih delova grada. Možda one kule ostanu kao svetionici.

Trka za časni krst od sada može da se održava ispred patrijaršije. Parking sa velikim brojem audija i onako će biti prazan. A mi iz viših delova grada moraćemo peške do plaže. Ali biće lepo da recimo pozovemo svoje bolje polovine u grad pesmom "Ajd' idemo Rado, ajd idemo dušo, dole do Slavije". Malo je nezgodno, čak i opasno, ako se nekom žena ne zove Rada. Ali pesnik je mislio i o tome. U tom slučaju upotrebiti drugu strofu "da vidimo bela rado, kako čamac ploviiii". Jer vidi Rada je ime i nikako nije dobro da ženu ako se ne zove Rada tako osloviš, ali kad kažeš "bela rado", to je cvet, to pristaje svakoj ženi. Sve pršti od emocija jebote. Na sve je mislio naš gradonačelnik.
Moj predlog je da nova himna Beograda od sada bude "tonem, tonem, sve niže i niže, čija li me kletva stiže". Vidi, ako se nekom ovi predloze čine glupim, možda oni to i jesu. Ali nikako ne mogu biti gluplji od gradske vlasti koju Beograd ima godinama…

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)