Piše Goran Kaluđerović: Kud plovi ovaj brod?

Prvi izveštaj: "Fridom haus" ukazuje i na pritiske na pravosuđe, a posebno izdavaja upravo "Jovanjicu" i ističe neobičnu podršku koju Predrag Koluvija dobija iz Srpske napredne stranke. Ovo, kako se navodi u izveštaju, budi sumnju o vezama predstavnika države i vladajuće stranke s plantažom marihuane i švercom droge.

- Predsednik Vučić javno je umanjio krivicu Koluvije i branio njegovo puštanje iz zatvorskog u kućni pritvor. Još kontroverznije je to što advokat Vladimir Đukanović koji brani Koluviju član SNS-a i Visokog saveta sudstva koji imenuje tužioce i sudije - istaknuto je u izveštaju (Direktno, 21.04.2022).

Drugi izveštaj: "Čuvari demokratije i aktivisti civilnog društva u Srbiji upozoravaju da zemlja klizi ka autokratiji pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je ovog meseca velikom većinom izabran za drugi mandat", piše danas britanski list Gardijan (Direktno, 21.04.2022.).

Gore rečeno svakako ne dotiče nosioce vlasti u Srbiji. Oni su uostalom i do sada gradili svoj politički imidž uz svesrdnu pomoć političkih moćnika sa Zapada. Možda i zato jer politički partneri sa Zapada nisu nailazili na kredibilnog sagovornika u opoziciji ili nisu želeli. Pre će biti ovo drugo.

Glavni nosilac političke moći u Srbiji nalazi se u procepu. Srbija mu je dala poverenje rukovođena stavom da će i sam podržavati bratsku Rusiju i njenu specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, dok na konferenciji za štampu ističe da "Srbija plaća visoku cenu što ne uvodi sankcije Rusiji". Tako postaje onaj mrsomud, kako kaže njegov politički pristalica, glumac Ristovski, istini na volju, tako etiketirajući opozicione lidere.

Sa darom da svaki put izmisli novog sebe po onoj narodnoj izreci "hvalite me usta moja", sada je vuk samotnjak koji se valjda bori protiv svih sila ovog sveta, siguran u ispravnost izabranog puta, jer on zna šta je najbolje za Srbiju. Toliko dobro zna šta je za Srbiju najbolje da mladi masovno odlaze bez ikakve nostalgije za srpskim rajem.

Držim da novija srpska politička istorija ne poznaje takvu skupinu koja poseduje nagon da oskrnavi sve normalno čega se dohvati i još pride da se time diči, sve do poslednjih, u besramnoj krađi organizovanih izbora. U državi u kojoj je svaki delić poslušna alatka vladajuće stranke, takmičenje po svim standardima demokratskih društava postaje borba s vetrenjačama. Sve mere sprovedene protiv gangstera koji su deo ove vlasti, od strane moćnih svetskih država, njih prosto ne dotiču, ali ni javnost Srbije.

Tako je Stejt department objavio sankcije pod kojima su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, koji su, kako se navodi, deo organizovanog transnacionalnog kriminala. Ističe se i da su "Veselinović, Milan Radoičić, Željko Bojić i Marko Rosić navedeni u optužnici za ubistvo Olivera Ivanovića" i da je "svaki imao svoju ulogu u atentatu odnosno zločinačkom poduhvatu" (Nova S 25.04.2022).

Postavlja se logično pitanje: kako se može podržavati vlast čija je sprega s gangsterima očigledna? Zašto prestižne međunarodne organizacije i novine reaguju post festum na potpuno urušavanje demokratije ili u najboljem slučaju njenu deformisanost. Onaj zbijen odgovor da oni ne žive u ovoj zajednici ne kaže u principu ništa.

Mnogo više, možemo naslutiti da je s ovakvom vladajućom političkom strukturom približavanje EU nemoguće. Ambiciju moćnijih političkih aktera da kanališu ponašanje ovdašnjih prema njima potrebnim ciljevima možemo smatrati pragmatičnom. Nama ostaje da se zgražavamo nad rečima onih glumačkih velikana koji upoređuju ovdašnjeg upravitelja sa De Golom, ali to govori o ukupnom ovdašnjem mentalitetu od kojeg ne mogu pobeći ni glumačke veličine pa ma gde živeli.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka